Pokloni za Božić: u trendu je polovna roba

U prodavnici humanitarne organizacije „Oksfam“ (Oxfam) u Kelnu svake srede pre podne ima mnogo posla. To je vreme kad stiže nova roba koju treba postaviti i u izlog i na police. Odevni predmeti, torbice, nakit, okviri za slike, knjige, svećnjaci… I tu je sve ukrašeno za predstojeće praznike – božićnim nakitom, čašama i flašama šampanjca.

Sve što volonteri tu prodaju je poklonjeno. I naravno, po pravilu, polovno. Zarada ide humanitarnoj organizaciji „Oksfam“, a i u toj prodavaonici je uoči Božića mnogo mušterija.

„U ovo doba pred Božić, osim ukrasa, dobro idu i stvari kao što su knjige, zgodne sitnice, recimo neka lepa šolja, ali i igračka“, kaže Štefi Miler (68). Ona već deset godina radi u toj prodavnici u Kelnu. Kaže i da se u ovo doba potražnja osetno povećala.

Štefi se naročito raduje zbog toga što su kupci sve češće – mladi ljudi. Kupovina polovne robe postala je trend i ovakve prodavnice u vreme praznika postale gotovo kao i one „normalne“. Matijas Šol, koji upravlja sa svih 55 prodavnica „Oksfama“ na zapadu i jugu Nemačke, kaže da i oni sada pred Božić imaju oko deset odsto veći promet nego inače tokom godine.

Revolucija na internetu

Kako je blagostanje u Nemačkoj raslo nakon Drugog svetskog rata, tako je opadalo interesovanje za polovne predmete. Nekada je u toj zemlji svuda bilo komisiona ili zalagaonica, ali su onda u nekom trenutku preostale samo poneke antikvarnice knjiga i prodavnice sa zaista vrednim antikvitetima i umetničkim delima. Polovna roba potisnuta je na buvljake, za one sa zaista najplićim džepom.

Ali to se promenilo. Za to je možda odlučujuća bila pojava internet-platformi kao što je „iBej“ (eBay). Upravo preko najpre mladi, a zatim i ostali, shvatili su da povoljno mogu da kupe stvari koje žele. I da u stvari nema ničeg lošeg u tome da je što je taj predmet koji kupuju do tada bio kod nekog drugog. To je zaključak i istraživanja trgovačkog lanca „Oto“ (Otto Group) u kojem čak 73 odsto ispitanih smatra da je dobro što mogu da kupe ili prodaju polovne stvari, od odeće, do nameštaja.

Peter Viperman je vodio to istraživanje i kaže da pre svega mlađa, internet-generacija, predvodi taj trend. Više nije toliko važno imati neki novi predmet. Važnije je imati nešto što vam zaista treba, a da za to niste platili mnogo. „Novo ne mora više da bude stvarno novo“, sumira Viperman.

Više se i ne kaže „polovno“…

Menja se i uvrežena slika o buvljacima – mestima na kojima se, kako i ime kaže, prodaju stvari „pune buva“. Više se ne govori „polovno“, već Preloved – nešto što je neko voleo pre vas. To je i naziv jedne internet-platforme.

Jedna druga, na kojoj se takođe prodaje polovna odeća, jednostavno se zove Vinted. Ta platforma je pred ove božićne praznike takođe sprovela istraživanje, i to u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji. U njemu je čak 56 odsto učesnika izjavilo da za poklon ove godine priprema ili očekuje „mešavinu“ – nešto novo, ali i nešto polovno. Njih 14 odsto kaže da će pokloniti samo polovni predmet – i pritom ne misle na nekakvo umetničko delo iz doba Luja 14.

Ono što posebno pada u oči jeste sklonost da se kupuje polovna odeća. Taj trend ima svoje specifičnosti, ukazuje Karl Tilesen iz nemačkog Instituta za modu: „Problem sa tržištem polovne odeće je u tome što je to izrazito individualna stvar, odnosno potrebno je naći tačno onaj predmet koji neko želi da ima. To je moguće samo na internetu. Uz to, cena mora da bude povoljna, a uslovi transporta i skladištenja higijenski.“

Udahnuti „novi život“ nekom predmetu svakako je i ekološki, ali održivost, kaže Tilsen, tim kupcima nije najvažnija. Prema ispitivanju Boston konsalting grupe, sprovedenom na 7.000 ljudi iz šest zemalja, kupcima je na prvom mestu povoljna cena, a zatim slede velika ponuda i aktuelni trendovi. Održivost, odnosno ekologija, važni su samo za trećinu upitanih.

Štaviše, Viola Muster, profesorka ekonomije sa Tehničkog fakulteta u Berlinu, ocenjuje da održivost takve trgovine postoji „ako se kupuju samo polovni predmeti“. Ništa se ne postiže ako se rukovodimo parolom: „Štedim tako što kupujem polovno, a ostatak novca trošim za drugu robu iz prodavnice“.

Šta je savršen poklon?

Pritom je jedna stvar kad se nešto kupuje za sebe, a pitanje je da li takav polovni predmet treba staviti pod jelku kao poklon za nekog drugog. Karl Tilesen smatra da to pre svega zavisi od generacije: mladi i tinejdžeri u tome ne vide ništa loše, ali stariji imaju osećaj da ih ne cene dovoljno ako im poklanjaju nešto što je polovno.

Tu poznavaoci tržišta imaju različita mišljenja: Tilesen misli da je starijima važnije da „budu prvi“ koji će nešto da poseduju, a Viperman dodaje da nekada bilo važno za socijalni status imati nešto što nije oštećeno i vidljivo staro.

Ali ono najvažnije kod poklona je nešto sasvim drugo, kaže profesor ekonomije Bernd Štraus koji je i napisao knjigu „Savršen poklon – o psihologiji poklanjanja“: „Ono što uvek loše prolazi jesu pedagoški pokloni koji onome kome se nešto poklanja poručuju: ’Želim da te promenim’. A oni koji poklanjaju nešto što je polovno tu su vrlo blizu te granice.

Štrausovo iskustvo potvrđuju i istraživanja prema kojima je kod poklona najvažnija njegova simbolička vrednost. „Dakle, s kojim osećanjima se tražio taj poklon, koliko truda je onaj koji poklanja u to uložio i da li je taj poklon za njega bio žrtva ili mu uopšte nije bio važan.“

Drugim rečima, ako poklanjate nešto što ni vama ne treba, ne treba da se čudite ako ne budete videli radost i veselje. Uvek je najvažnije da razmišljate o osobi kojoj nešto poklanjate.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu