Pogled u svemir kroz super-teleskop Alma | Mozaik | DW | 13.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pogled u svemir kroz super-teleskop Alma

Jedan od najvećih i najskupljih radio teleskopa trebalo bi u sredu 13. marta da počne sa radom. Kako je nastao univerzum i kako će se dalje razvijati u budućnost? Za odgovorima traga teleskop Alma.

U čileanskoj pustinji Atakama, nalazi se mreža hajtek-antena. Najveći radio-teleskop u svetu nazvan je Alma i čini ga 66 antenskih sistema. Gigantsko hajtek-oko zaviriće u svemir po prvi put ove sedmice. Središte pustinje, najsuvlje područje planete Zemlje, pretvorilo se u naučni istraživački centar. Veliki izazov za naučnike i nove tehnologije locirane na 5.000 metara nadmorske visine, gde su temperaturne razlike prilično ekstremne.

Radio teleskop Alma je u dovoljnoj meri otporan na vrućine, čak i one preko 50 stepeni. Tehnički poduhvat nije bio nimalo jednostavan, a uloženo je više od milijardu evra. Time je najnoviji astronomski poduhvat postao najskuplji te vrste do sada. „To vam je kao u vreme kada se po prvi put kroz jedan teleskop, nebo moglo posmatrati golim okom“, priča ponosno Vofgang Vild, menadžer projekta.

Gde su nastale prve zvezde? Na to pitanje odgovor bi trebalo da pruži Alma

Gde su nastale prve zvezde? Na to pitanje odgovor bi trebalo da pruži Alma

Same antene najkompleksnije su i najprogresivnije do sada. Registrovaće promene u magnetnom polju u submilimetarskim vrednostima. Najnoviji radio teleskop bi mogao da se uporedi sa okom veličine 16 kilometara. „Onog trenutka kada su aktivirane sve antene, performanse sistema su neverovatne“, kaže Vild. Ono što bi Alma trebalo da zabeleži, otvoriće astronomima prozor u svemir. Cilj je razotkrivanje misterije o poreklu univerzuma.

Kako je sve počelo

Priroda je stvorila veliku raznovrsnost. Prosto je nezamislivo da je ono što nas okružuje rezultat duge kosmičke evolucije. Pri tome, ta raznovrsnost pejzaža i staništa zasnovana je na samo sto različitih hemijskih elemenata. Ugljenika ima u unutrašnjosti zvezda, a metali poput zlata i titana nastaju kada zvezde eksplodiraju. Delovi se prostiru svemirom, a time distribuiraju svi elementi.

Iz tog procesa stvaraju se i razni oblici oblaka, koji doprinose stvaranju novih zvezda. Drugim rečima, kosmički ciklus rađanja i smrt, stalno je u pokretu. Ali kako je sve počelo? Teleskop Alma astronomima bi trebalo da omogući uvid u proces koji traje više od 13 milijardi godina.

Tehnika na granici izdržljivosti

Većina delova ovog sistema dolazi iz Nemačke. Preciznost merenja od presudnog je značaja. Takođe je bila važna i u postavljanju antenskih sistema, naročito u konstrukciji teleskopskog ogledala koje se pruža 12 metara u visinu. Takođe, svi elementi moraju imati iste karakteristike. Jedino tako je smislena upotreba tzv. interferometra.

66 antena u pustinji Atakama

66 antena u pustinji Atakama

Peter Fasel je nadležan za visokotehnološku antensku tehnologiju. „Odstupanja nema, sve mora biti veoma precizno, jedino tako je precizna obrada signala moguća. Kada bi jedna antena imala barem malo drugačiju, višu poziciju, to bi dovelo do greške u merenjima.“

Projekat nije zaživeo preko noći. Bila su neophodna obimna testiranja. Tehničari i inženjeri su morali da utvrde da li je precizno, sinhronizovano pozicioniranje antena moguće, naročito u regionu, koji je za izgradnju najvećeg radio teleskopa bio predviđen. Onog trenutka kada je dato zeleno svetlo, specijalna vozila za transport velikih konstrukcija dopremila su opremu iz Nemačke. Tehnologija iz Evrope omogućila je sklapanje antenskih konstrukcija, tačno u milimetar.

Autori: Andreas Nojhaus / Hana Fuhs / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković