Podrška privredi i vakcinacija – razlozi za optimizam

Američka centralna banka (Fed) ispravila je svoje prognoze ekonomskog rasta za ovu, 2021. godinu i pritom značajno povisila očekivanja. Krajem prošle godine očekivalo se da će se sa vakcinom konačno obuzdati pandemija i da će ekonomski rast SAD iznositi 4,2odsto, ali s obzirom na brzinu vakcinisanja građana, Fed sada procenjuje da će najveća privreda sveta ove godine da poraste za 6,5 procenata.

Već se oseća oporavak tržišta rada, iako je krajem februara stopa nezaposlenosti bila 6,2 odsto što u apsolutnim brojkama iznosi oko 9,5 miliona radnih mesta manje nego početkom 2020. Ali do kraja godine stopa nezaposlenosti neće biti pet procenata, kako je prvobitno procenjeno, već 4,5 odsto. To možda nije stopa od 3,5 kao pre pandemije, ali svakako da jeste kora u dobrom smeru. Ekonomisti inače stopu od 3 odsto smatraju praktično „punom zaposlenošću“.

-pročitajte još: Tri razloga zbog kojih Srbija dobro prolazi u krizi

Predsednik saveta Fed, Džerom Pauel smatra da je to neminovna posledicom ogromnog paketa podrške privredi koji je odobrila američka vlada, ali ipak dodaje i da taj optimizam zavisi od razvoja pandemije: „Od januara je broj novozaraženih pao, kao i broj hospitalizovanih, preminulih. To, kao i broj vakcinisanih pruža nam nadu u povratak normalnim okolnostima kasnije tokom ove godine“, kaže Pauel.

Optimizam i u Britaniji

Sve to, naravno, nije sigurno i Fed će zato nastaviti sa svojom politikom praktično „besplatnog novca“ eskontnom stopom od nula do 0,25 odsto. Nastaviće i sa intervencijom na tržištu državnih obveznica kroz otkupom u obimu od 120 milijardi dolara mesečno. Pauel je svestan da takva poplava novca – ako se privreda zaista brzo oporavi – neminovno vodi u inflaciju. Ali Fed će o tome da razmišlja tek kada se pojave jasne naznake da se privreda „usijala“.

Sličan optimizam može se čuti i iz drugih država u kojima se vakcinacija odvija mnogo uspešnije nego u EU. I Velika Britanija očekuje veliki preokret već u mesecima koji dolaze – iako ta zemlja ima mnogo toga što bi trebalo nadoknaditi: BDP Britanije se prošle godine smanjio za 9,9 odsto – poređenja radi, ekonomija na prostoru EU zabeležila je recesiju od „samo“ 6,8 procenata.

Šta će biti s Nemačkom?

U suštini i u Nemačkoj vlada veliki optimizam kada je reč o „vremenu posle“: institut Prognos je nemačkoj privredi najavljivao rast od bar 3,9 odsto, a u nekim privrednim granama čak i „eksploziju poslovanja“. U ugostiteljstvu bi rast već ove godine mogao da bude 28 odsto. U nekim sektorima industrije to bi moglo da bude oko 7 procenata, a u automobilskoj industriji čak 15 odsto.

-pročitajte još: Nemački gubici zbog korone: 250 milijardi evra

Ta prognoza je, međutim, data još pre tri meseca kad niko, pa ni ekonomski stručnjaci, nisu očekivali da će biti toliko propusta političara i grešaka u organizaciji vakcinacije. Još uvek se veruje da će nemačka privreda „žestoko da potegne“ kad se pandemija obuzda, ali je sve manje onih koji se, s obzirom na trenutne okolnosti, usuđuju da prognoziraju kada će to biti i koliko će onda da bude godišnji rast.

vv/aš

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.