Podeljena mišljenja o podeljenom društvu | Evropa | DW | 14.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Podeljena mišljenja o podeljenom društvu

Pandemija i rat u Ukrajini na površinu su opet izbacili društvene podele. Ali, da li je društvo stvarno polarizovano ili je samo mala manjina toliko glasna? I kolika nam je tolerancija prema onima koji drukčije misle?

Jedan od protesta protiv antipandemijskih mera u Kaselu (mart 2021)

Jedan od protesta protiv antipandemijskih mera u Kaselu (mart 2021)

Mišljenja su podeljena čak i po pitanju koliko je društvo podeljeno. Tako nešto je u praksi teško meriti, ali je o tome moguće žučno raspravljati.

Na Evropskom policijskom kongresu održanom u Berlinu, na tu temu su debatovali poslanica Zelenih i potpredsednica nemačkog Bundestaga Katrin Gering-Ekart, psiholog Ahmad Mansur, šefica policije u Gelzenkirhenu Brita Cur i stručnjak za digitalne tehnologije Nikolaj Horn.

„Naše društvo je uzburkano“

Za poslanicu Zelenih nema sumnje da je većina građana Nemačke demokratski opredeljena. Ona, ipak, smatra da postoje manjinske grupe, koje pripadaju drugoj, nedemokratskoj struji. To su ljudi koji podržavaju rat u Ukrajini i Putina i koji veruju u teorije zavere oko korona-virusa.

Zbog toga što su u pitanju grupe koje su veoma glasne i koje se trude da dođu u centar pažnje sa svojim uverenjima, neki mogu zaključiti da je društvo podeljeno. Ipak, političarka smatra da te grupe treba pomno posmatrati i kazniti one koji zaplivaju u kriminalnim vodama.

Psiholog Ahmad Mansur je nešto drugačijeg mišljenja, te ističe da je osuda onih koji misle drugačije postala prevelika. „Naše društvo je uzburkano i treba mu opšti kurs o kulturi debate“, kaže Mansur i dodaje da su granice u kulturi razgovora sve uže, da je tolerancija prema mišljenjima sve manja, te da je to velika pretnja demokratiji.

„Policija je tampon-zona“

Šefica policije u Gelzenkirhenu Brita Cur slaže se sa Gering-Ekart i smatra da se većina stanovništva u Nemačkoj ponaša demokratski. Međutim, policija mora da bude na oprezu i u korenu saseče bilo kakve oblike ekstremizma. To podrazumeva da policija mora da bude dostupna i transparentna kako bi se obračunala sa pojavama ekstremizma, kako unutar, tako i van policijskih snaga.

Zur provodi dosta vremena u istraživanju društvenih mreža poput Tvitera i TikToka. „Mi smo tampon-zona koja radi na tome da pronađe one koji su nezadovoljni, nesigurni i koji su možda tek počeli da se radikalizuju“, rekla je ona.

Spor oko teškog naoružanja za Ukrajinu

Diskusija oko isporuke teškog naoružanja Ukrajini je samo dolila ulje na vatru u poslednje vreme u nemačkom društvu, u kojem se pored korone dosta raspravlja i o klimatskoj krizi.

Gering-Ekart smatra da političari moraju da budu disciplinovani, da neka mišljenja zadrže za sebe i da dobro promisle kako će se izraziti. Ona se, pak, slaže da je potrebno isporučiti oružje Ukrajini. „To je veoma teška odluka.“

Poslanica Zelenih je takođe vrlo kritična prema komunikaciji koja se odvija na Tviteru. „Dva sata na toj društvenoj mreži jako iscrpljuju“, kaže ona i dodaje da smo trenutno svedoci moći ruske propagande da oblikuje javno mnjenje u nekim slojevima društva. „Na prvi pogled vidite da je to glupost, ali svako živi u svom mehuru, u svom svetu i niko ne želi da ga napusti.“

Psiholog Mansur se takođe zalaže za naoružavanje Ukrajine, ali ističe da je bitno prihvatati činjenicu da drugi ljudi imaju suprotno mišljenje. On smatra da mnogima nedostaje sposobnost uvažavanja tuđeg mišljenja.

U društvu se smanjuje spremnost na dijalog kada su u pitanju izbeglice, korona ili Rusija. Mansur dodaje da digitalna revolucija koja se odvija na društvenim mrežama nije dovela do pametnijeg društva.

Potreba za većom medijskom pismenošću

Mansur je na debati postavio pitanje zbog čega se u školama nije uveo predmet medijske pismenosti. Sedmogodišnjaci već uveliko koriste pametne telefone i „vise“ na društvenim mrežama, ali pri tom nisu u stanju da razlikuju lažne vesti od istine, ističe psiholog.

Šefica policije Cur se slaže sa Mansurom. Mladi bi trebalo da prođu obuku kada je u pitanju konzumacija medija. „To je veliki zadatak za sve nas.“

Stručnjak za digitalizaciju i filozof Nikolaj Horn zaključio je da je polarizacija „deo društvenog DNK“, te da ne treba preuveličavati to što ljudi nisu sposobni da promene mišljenje ukoliko čuju dobar argument. Ipak, Horn se slaže da su društveni mediji gorivo polarizacije društva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.