1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Početak suđenja za raketiranje izbegličke kolone tokom Oluje

26. decembar 2022.

U Beogradu je za danas zakazan početak suđenja četvorici hrvatskih oficira optuženih da su 1995. u akciji Oluja naredili bombardovanje izbegličke kolone. Očekuje se da će im se suditi u odsustvu.

https://p.dw.com/p/4LQdi
8.avgust 1995. u blizini Banja Luke
8.avgust 1995. u blizini Banja LukeFoto: picture-alliance/dpa/S. Stankovic

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) u Srbiji podiglo je krajem marta ove godine optužnicu protiv četvorice komandanata i pilota Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva,Vladimira Mikca, Zdenka Radulje, Željka Jelenića i Danijela Borovića. Oni su osumnjičeni da su 7. i 8 avgusta 1995. naredili i izvršili raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, u blizini Bosanskog Petrovca, a onda i u mestu Svodna u BiH. U dva avionska napada poginulo je 13 osoba, među kojima je bilo šestoro dece, a ranjeno je 24 ljudi.

Optužnica TRZ potvrđena je u junu ove godine, a prvi glavni pretres, pre koga treba da bude saopšteno da li će se četvorici optuženih suditi u odsustvu, zakazan je za 26.12.2022. u Višem sudu u Beogradu.

Princip univerzalne nadležnosti

Ubijeni civili bili su u koloni izbeglica koje su u vreme akcije “Oluja” iz Hrvatske prešle na teritoriju BiH. Za ta ubistva, koja su se dogodila pre punih 27 godina, optužnicu do danas nije podigla ni Hrvatska, za čije se državljane veruje da su odgovorni za taj zločin, niti BiH, na čijoj se teritoriji dogodilo raketiranje izbeglica.

pročitajte još:Srbi i Hrvati: Svako ima svoju suverenu Oluju

To je učinila Srbija, čije TRZ (za razliku od drugih TRZ u regionu) po zakonu ima pravo da procesuira sve zločine počinjene u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, bez obzira na državljanstvo počinilaca i žrtava i nezavisno od mesta na kome se ratni zločin dogodio.

06.08.1995. Izbeglice iz Knina u Bosni
06.08.1995. Izbeglice iz Knina u BosniFoto: Getty Images/AFP/D. Milovanovic

Princip univerzalne nadležnosti TRZ u Srbiji naišao je poslednjih godina na oštre kritike zemalja u regionu, ali ga se Srbija, uprkos zahtevima da taj zakon promeni, do danas nije odrekla.

Fond za humanitarno pravo (FHP) ranije je ocenio da je praksa univerzalne nadležnosti u suprotnosti sa principima regionalne saradnje. “Ona (saradnja) treba da počiva na međusobnom poverenju i uvažavanju, kao i na izbegavanju pravne nesigurnosti za državljane država naslednica bivše Jugoslavije”, naveo je FHP u svojim analizama i preporukama za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina iz 2018. godine.

U ovom slučaju, međutim, ima opravdanja da se primeni princip univerzalne nadležnosti, upravo imajući u vidu da ni BiH ni Hrvatska za sve ove godine nisu podigle optužnice za raketiranje izbeglica, ocenio je nedavno za KTV Aleksandar Olenik, branilac Vladimira Mikca, prvooptuženog za zločin na Petrovačkoj cesti.

Suđenja u odsustvu

Ako Viši sud u Beogradu prihvati zahtev TRZ Srbije, Vladimiru Mikcu, Zdenku Radulji, Željku Jeleniću i Danijelu Boroviću sudiće se u odsustvu, jer kako navodi TRZ, nisu dostupni pravosudnim organima u Srbiji. Odluka o tome da li će se optuženima suditi u odsustvu još uvek nije donesena.

pročitajte još:Oluja iz srpske perspektive: zločini bez kazne

“Mi očekujemo da odluka Veća o suđenju u odsustvu bude doneta pre današnjeg ročišta. Ročište je zakazano za pola tri. Moguće je da pred samo suđenje, dakle kada dođemo u sud, dobijemo odluku. Ako odluka bude pozitivna i doneta na vreme, dakle pre današnjeg ročišta, suđenje će početi Ako sud donese odluku da se optuženima ne može suditi o odsustvu, u momentu kada ta odluka postane pravosvosnažna, suđenje može da se nastavi samo u njihovom prisustvu”, kaže za DW Aleksandar Olenik.

Praksa suđenja u odsustvu nailazi na kritike stručne javnosti. Osim što okrivljeni ne mogu da se brane, predlože dokaze ili ispitaju svedoke, takvi procesi, naveo je ranije FHP, podrazumevaju trošenje resursa TRZ, jer osuđeni mogu da traže ponavljanje krivičnog postupka, ako se nađu na teritoriji države koja ih je osudila.

Takva praksa možda bi mogla da se opravda činjenicom na koju je OEBS skrenuo pažnju u svom izveštaju “Postupci za ratne zločine u Srbiji” od pre nekoliko godina - uprkos potpisanim protokolima o saradnji regionalnih tužilaštava za ratne zločine, države pokazuju spremnost da pruže pomoć u predmetima u kojima su žrtve njihovi državljani, ali ne i kada je okrivljeni njihov državljanin.

Svedočenja

Među izbeglicama koje su u avgustu 1995. godine iz Hrvatske prešle u BiH bio je i Đ.N. “Kad smo bili otprilike na 5 km od Bosanskog Petrovca naišli su avioni. Verovatno su nisko leteli tako da smo ih čuli, ali ih nismo videli. Žene u šleperu su mislile da su to naši. Međutim, počeli su da pucaju po nama. Izbacivali su nekakve zapaljive rakete. Nas troje smo u šleperu sedeli pozadi, na samom ulazu, jer smo ušli poslednji. Ispod cerade sam video kada je pogođen jedan fićo odmah iza našeg šlepera. Unutra je izgorelo četvoro ljudi”, rekao Đ.N u prostorijama FHP-a u Beogradu u oktobru 1995. godine .

D.D. je u izbegličkoj koloni u kamionu bio sa sinom, majkom i sestrom od tetke, a u kolima pored bile su njegova žena i ćerka.“Krenuli smo u pravcu Bosne. Sedmog avgusta, kada smo bili na Petrovačkoj cesti, počelo je bombardovanje. Nalazili smo se kod mjesta Klenovac. U tom bombardovanju poginula je moja majka Dara, moj sin Jovica i sestra od tetke Mirjana Dubajić. Ja sam bio ranjen.”, rekao je on.

Posmrtni ostaci nekih od 13 žrtava ubijenih na Petrovačkoj cesti i u mestu Svodna predati su njihovim porodicama nekoliko godina posle akcije “Oluja”.

Viši sud u Beogradu
Viši sud u BeograduFoto: DW/U. Sabljakovic

“Presude” pre početka suđenja

Vest o podizanju optužnice protiv četvorice pripadnika Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva izazvala je oštre rekacije i srpskih i hrvatskih zvaničnika. Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je u oktobru ove godine da je reč o "nepostojećem procesu” i običnoj farsi. Predsednik Hrvatske, Zoran Milanović rekao je da Srbija nema pravo da podiže takve optužnice i dodao da na taj način “Srbija nikada neće ući u EU”.

“Hrvatska će sutra, ako bude loše volje optužiti njihovog aktulenog predsednika, zato što je divljao na teritoriji Hrvatske 1995. godine (…) Meni je žao ako su poginula deca, ali za to neće odgovarati hrvatski zapovednici iz Domovinskog rata”, izjavio je Milanović.

Aleksandar Vučić je rekao je da je ponosan na činjenicu jer je neko posle 27 godina imao hrabosti “da traži odgovornost za ubijenusrpsku decu”, dok su mediji bliski vlastima, kao što su Večernje novosti, “presudile” još u avgustu ove godine tekstom pod naslovom “Suđenje ratnim zločincima za krvave zločine na Petrovačkoj cesti”.

Prvi javni glavni pretes za suđenje za ubistvo na Petrovačkoj cesti počinje danas u 14.30 sati u Višem sudu u Beogradu, a interesovanje medija najveće je u poslednjh par godina, kada su u pitanju suđenja za ratne zločine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.