Pošta od Brejvika - i njen put do medija

Osuđeni norveški masovni ubica Anders Brejvik je, prema informacijama Špigela, poslao Beati Čepe pismo u kome u kome traži da ona, kada počne da joj se sudi, iskoristi to suđenje za širenje desnoektremističke propagande. Na tri strane pisma, koje je Brejvik poslao još u maju, on preporučuje zatvorenici da obznani svoje političke motive. Kada postane jasno da si militantna nacionalistkinja, piše Brejvik, postaćeš hrabra heroina nacionalističkog otpora, koja je sve učinila i žrtvovala da spreči multikulturalizam i islamizaciju Nemačke. Brejvik hvali rasističku seriju ubistava Nacionalsocijalističkog podzemlja (NSU); iako smatra da je napad na elite delotvorniji od napada na manjine, on je ipak uveren da obe forme napada mogu doprineti nanošenju štete multikulturnom eksperimentu.“

„Bizarno pismo Beati Čepe, kojoj se Brejvik obraća rečima draga sestro Beate, završava se ovim redovima: Oboje smo pod prvim kapima kiše koje najavljuju moćnu oluju pročišćenja što će se sručiti na Evropu. Kao mučenici konzervativne revolucije – treba da budemo ekstremno ponosni na naše žrtve i naš trud. Pre nego što je pismo stiglo do Čepe – zaplenjeno je. U međuvremenu je državni tužilac Harald Range izneo pretpostavku da krivica osumnjičene teroristkinje ima posebnu težinu, te da je ona učestvovala u svim ubistvima NSU. Ako se ustanovi posebna težina krivice, sud može da odluči da osuđena posle izdržane kazne nastavi sa boravkom u pritvoru.“

Ovo se nimalo nije dopalo Kristijanu Bomarijusu, analitičaru lista Frankfurter rundšau, koji je napisao komentar sa sledećim uvodom: „Nemačko pravosuđe omogućava patološkom narcističkom masovnom ubici upravo onaj veliki nastup koji mu norveško pravosuđe nije dozvolilo.“ – „Trenutno je u Nemačkoj ovako: ono što su državni organi, dakle Služba za zaštitu ustavnog poretka i policija morali da objave – uništava se. A ono što je trebalo uništiti, pravosuđe – objavljuje. Javnost se već odavno navikla na krajnje selektivnu, slučajno nastalu (naravno) i godinama usavršavanu praksu uništavanja dokumenata pre svega u institucijama državne bezbednosti: uništavaju se dokumenta o desničarskom ektremizmu (ne o desničarskom terorizmu, jer njega do pre godinu dana u Nemačkoj uopšte nije bilo!), a pažljivo se čuvaju dokumenta u vezi sa levičarskim ektremizmom i islamskim terorizmom.“

„Kao da je neko prokletstvo palo na dokumenta o desničarskom ekstremizmu u Nemačkoj. Taman kada se učini da će izaći na svetlo dana, desi se neki propust, neka greška zbog koje svima bude žao, ili odredbe o rokovima budu pogrešno shvaćene, i - akta nestanu preko noći. Ali, dok Služba državne bezbednosti i policija ne mogu da se otmu zaboravu, pravosuđe mu nije podleglo – štaviše, beskompromisno mu se odupire. Tako je Špigel onlajn ekskluzivno objavio pismo norveškog masovnog ubice Beati Čepe. Pismo je zaplenjeno još u maju.“

Autor u nastavku iznosi razumevanje za to što je pismo zaplenjeno. Ali, kako razumeti to što je stavljeno na raspolaganje javnosti? Je li to u njenom interesu? „Ne, već u svakom slučaju u interesu zadovoljavanja krvožedne radoznalosti. Da li je u interesu pravosuđa? Jeste“, ironično odgovara autor, „jer će građani zasigurno više verovati u njegovu pouzdanost i ćutljivost kada saznaju da ono pisma ne samo pleni, već i bez oklevanja šalje redakcijama na objavljivanje. A to što je pismo objavljeno, u najboljem – što znači najgorem – slučaju je dobro za Andersa Brejvika. Nemačko pravosuđe mu je tako omogućilo veliki nastup koji mu norveško pravosuđe – nije dozvolilo…“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković