Plutajući gradovi sadašnjosti i budućnosti | Mozaik | DW | 03.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Plutajući gradovi sadašnjosti i budućnosti

Podizanje nivoa mora ne ugrožava samo priobalna područja širom sveta, već i Holandiju. Zbog klimatskih promena, ta zemlja uvodi brojne promene, a tamošnja iskustva već koriste i u mnogim drugim zemljama.

Sa šoljicom kafe u ruci, Vilen Bloker penje se stepenicama do terase na krovu. Okreće se jednom oko sebe, opušteno seda u fotelju i pita: „Da li sada razumete zašto ovde stalno imamo osećaj kao da smo na godišnjem odmoru?“ Taj 52-godišnji Holanđanin stanuje u jednoj od 43 plutajućih kuća koje se nalaze u istočnom delu Amsterdama. Izgrađene su 2011. godine. Steginsel, kako se naselje zove, nalazi se na vodi, na levoj i desnoj obali.

Kuća u kojoj živi Vilem Bloker ima površinu od 160 kvadratnih metara i sastoji se od tri sprata i već spomenute terase. Presrećan je što tu živi, ali ipak nije sve baš savršeno. Jeste da arhitekte i građevinari stalno naglašavaju da te kuće nemaju ništa zajedničko s brodovima i da su, bez obzira na sve, uvek stabilne, to, kaže Vilem, i nije baš tako. „Kada je nevreme i duva jak vetar, itekako se ljuljamo. Ali, na to smo se već navikli. Više ne mogu da zamislim da živim u nekoj drugoj kući. Osećam se uvek kao na odmoru.“

Schwimmende Stadtviertel in den Niederlanden

Novi način stanovanja u Amsterdamu za one koji to sebi mogu da priušte

Temelji tih vodenih stanova i plutajućih kuća su od betona, ali napunjeni stiroporom, kako ne bi potonuli. Kuće su posebnim stubovima pričvršćene za obalu i dno što ih čini stabilnim. Osim toga, kuće se pomeraju gore- dole, i tako uvek mogu da se prilagode nivou vode.

Radikalna promena

Upravo u tome i leži smisao vodenih, plutajućih kuća. One su svojevrsni holandski odgovor na porast nivoa mora i povećanje količine padavina kao posledica klimatskih promena. Naime, već se sada jedna trećina Holandije nalazi ili tačno na nivou mora ili ispod nje. A ta tendencija se povećava. Prema procenama, u narednih sto godina, ona bi trebalo da se poveća za 1,3 metra, a u sledećih dvesta godina, za čak četiri metra.

Ali to nije sve. Zbog klimatskih promjena, Holandiji preti i opasnost od „unutrašnjih poplava“. Zbog povećanja količine padavina, u rekama danas ima više vode nego ranije, što donosi opasnost od poplava gradova i (pri)obalnih mesta. „Problem se ne može rešiti samo izgradnjom nasipa. Moramo neke stvari radikalno da izmenimo. Vodu više ne smemo da smatramo neprijateljem i opasnošću, već bismo u njoj trebalo da vidimo novu šansu i izazove“, kaže Pavel Kabat, klimatski stručnjak sa univerziteta u Vageningenu.

U tom smislu, i nova strategija „Živeti sa vodom“ i projekti orijentisani, ne prema borbi protiv vode, već jednom novom „suživotu“, postaju sve češći i rašireniji. Bez obzira na to da li je reč o obali ili područjima u blizini reka, nekadašnjem neprijatelju, vodi, Holanđani poklanjaju sve više prostora.

Od Menhetna do Nimvegena

Jedna od ovih novih mera, na primer, može se primetiti na reci Ajsel koja teče Holandijom i koja bi na nekoliko mesta trebalo da dobije svojevrsni bajpas. To bi trebalo da omogući da se, u slučaju povećanja vodostaja, ujedno i ubrza kretanje vode u toj reci.

Schwimmende Stadtviertel in den Niederlanden

Plan buduće plutajuće četvrti Citadel u Hagu, arhitekte Koena Oltijusa koja bi trebalo da postane najveće evropsko rečno ostrvo na kojem se stanuje

Promene su planirane i u gradu Nimvegenu, u blizini nemačke granice, na jugoistoku Holandije. „Nimvegen se nalazi suviše blizu reke. Zato moramo da je 'razdelimo' na dva dela. Između njih nastaje ostrvo, a na njemu stanovi, kancelarije, prodavnice, kao i mnoge ponude za slobodno vreme“, kaže Ingver de Bur, direktor Nacionalnog programa za zaštitu od poplava. Taj program, inače, obuhvata 39 projekata. U njega je uloženo sveukupno 2,3 milijardi evra, a cilj je, naravno, zaštita stanovnika na holandskim rekama od poplava.

Taj projekat se već pročuo i u drugim delovima sveta. Stručnjaci iz Tajlanda, Vijetnama, Australije, Sjedinjenih Američkih Država, ali i iz drugih zemalja, sve češće traže savete kod holandskih kolega. Posebno gradovi kao što su Njujork i Nju Orleans pokušavaju da uz pomoć holandskih stručnjaka svoje stanovništvo zaštite od vode i poplava. Pomoći i novim rešenjima nadaju se naravno i na arhipelazima kao što su Maldivi, kojima, ako se ništa ne promeni, preti potpuni nestanak, odnosno, potop.

Autori: Kerstin Švajghefer / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.