Pitaj Snoudena! | Politika | DW | 24.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pitaj Snoudena!

Edvard Snouden izbegava da javno istupa - osim ako nema novih otkrića po pitanju sveopšteg špijuniranja na svetu. Zato je zaista neobično to što je „zviždač“ izdvojio sat vremena da preko interneta odgovara na pitanja.

Reforma NSA ili ukidanje? Koliko podataka tajna služba sme da prikupi? Već sedmicama se vlada Sjedinjenih Američkih Država bavi tim skandalom tako što imenuje komisije i ispituje stručnjake. Sada i bivši radnik tajne službe, Edvard Snouden, koji je zapravo i pokrenuo celu špijunsku aferu, daje svoje mišljenje o budućnosti te američke obaveštajne službe – u obliku direktnih pitanja i odgovora na internetu. Snouden je sat vremena odgovarao na pitanja koja su mu prethodno postavljana na Tviteru.

Snouden smatra da je itekako moguće reformisati tajni program. „Možemo da korigujemo zakone, ograničimo obaveštajne službe i da na odgovornost pozovemo visoke zvaničnike u čijoj su nadležnosti ti protivzakoniti programi“, napisao je Snouden na stranici, koja je napravljena za njega: freesnowden.is. Bivši obaveštajac ukazao je na kritiku jednog američkog povereništva za zaštitu podataka upućenu NSA zbog prikupljanja telefonskih podataka: „Jednostavno, nema obrazloženja za to da se nastavi protivustavna politika, čija je stopa uspešnosti – nula.“ Edvard Snouden dodaje da građani možda i ne znaju više gde su išli u restoran 12. juna 2009, ali vlada zna. Ali šta će još uopšte to“, pita Snouden.

Precizna pravila i kontrole

Istovremeno, Snouden je naglasio da nije svaka špijunaža loša. Najveći problem je nova tehnika „opšteg masovnog nadzora, pri čemu vlade svakoga dana prikupljaju milijarde podataka o komunikaciji nedužnih.“

Snouden smatra da su veoma važni međunarodni propisi o ograničavanju špijunaže. „Niko ne bi trebalo da hakuje infrastrukture poput bolnica ili snabdevača električnom energijom“ – bio je jedan od Snoudenovih odgovora na pitanja postavljena putem Tvitera. Šifriranje je još uvek delotvorna zaštita, dodao je on. „Ono o čemu bi trebalo da se pobrinete jesu priključni uređaji.“

Nema povratka u domovinu

Snouden očigledno ne gaji velike nade u povratak u SAD, navodeći da to nije moguće s obzirom na aktuelne zakone o zaštiti „zviždača“. On navodi da u njegovoj domovini ne važi argument da je „radio u javnom interesu“, ističući da to nije predviđeno Zakonom protiv špijunaže iz 1917. godine, na osnovu kojeg je protiv njega i podignuta optužnica. „To je frustrirajuće, jer se navodi da nemam šanse na fer sudski proces. Svestan sam toga da je moj život direktno ugrožen. Ali to me neće uplašiti.“ Otkad je pobegao, Snoudena u SAD nazivaju izdajnikom. Stručnjaci pretpostavljaju da je to u stvari i bio razlog zbog kojeg je Snouden javno, na internetu, odgovarao na pitanja – kako bi se suprotstavio optužbama i glasinama.

Pitanja su stigla iz celog sveta

Pitanja su stigla iz celog sveta

Američki ministar pravde Erik Holder, prethodno je za televiziju MSNBC istakao da Sjedinjene Američke Države nisu spremne da Snoudenu daju amnestiju. Pomilovanje bi „otišlo predaleko“, kazao je Holder. Američka vlada, međutim, može da prihvati da „razgovara“ sa bivšim obaveštajcem, ukoliko on prizna odgovornost za prosleđivanje državnih tajni, dodao je američki ministar, ne navodeći detalje.

Protiv tajne službe

Snouden je radio u savetodavnoj firmi „Booz Allen Hamilton“, koju je angažovala američka tajna služba NSA i imao je pristup poverljivim informacijama o špijunskim programima. Krajem maja 2013. Snouden je sa tim tajnim dokumentima, sa Havaja, gde je tada radio, pobegao u Hongkong. Tamo je počeo da medijima prosleđuje dokumenta o sistematskom nadziranju interneta i prisluškivanju telefona od strane američke tajne službe.

Snoudenova otkrića o obimu američkih špijunskih programa, u celom svetu su izazvala bes. Američko pravosuđe raspisalo je međunarodnu poternicu zbog špijunaže. On je zatim pobegao u Rusiju, gde je više od mesec dana proveo u tranzitnom delu moskovskog aerodroma. Početkom avgusta 2013. godine ruska vlada mu je dala azil na godinu dana.

Autorke: Nikol Šeršun / Marina Martinović (dpa, afp, freesnowden.is)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković