Pirinač sa disaljkom će izdržati poplavu

Kad voda počne da nadolazi, biljkama pirinča je još uvek prijatno, najvažnije je da sam vrh ima kontakt sa vazduhom. Međutim, Samo je takozvani dubokovodni pirinač perfektno prilagođen takvim uslovima. U vreme krize, kada voda poraste više nego što je to uobičajeno, ova sorta pirinča pokreće svoj program brzog rasta – kaže Motojuki Ašikari sa Nagoja Univerizeta: "Dubokovodni pirinač može da raste i pod vodom od nekoliko metara. Stabljika je šuplja i služi za razmenu gasova. Tako biljaka uspeva da dospe do površine vode i kontakta sa kiseonikom. To dakle funkcioniše kao disaljka kod gnjuranja."

Disaljka kod pirinča

Ta disaljka kod pirinča u stanju je da poraste čak 25 centimentara dnevno. Neverovatno! Motojuki Ašikari je pokušao da sazna na koji način je ova biljka tokom evolucije uspela da se prilagodi poplavama. On i njegov tim su naravno ispitali gene različitih sorti dubokovodnog priniča, ali su njihova saznanja još uvek nepotpuna. Znak za početak rasta biljki u normalnim situacijama daje jedan gas – biljni hormon etilen – objašnjava Ekofiziolog Rens Fozenek sa Univerziteta u Utrehtu. "Čim je biljka potpuno pokrivena vodom, taj gas je zarobljen. A s obzirom da se proizvodnja tog gasa u biljci nastavlja, etilen signalizuje - pod vodom si, učini nešto nešto!"

Reč je o genu

U potrazi za genima koji tada stupaju u akciju Motojuki Ašikari i njegove kolege su imali uspeha. U genomima različitih sorti dubokovodnog pirinča našli su određene sekvence naslednog materijala koji izaziva rast stabljike. Ašikari je taj gen nazvao disaljkom. Očigledno da ga aktivira nagomilani gas etilen: "Na hromozomima broj 1,3 i 12 našli smo gene disaljki. Ako taj gen ubacimo u običan pirinač ponašaće se u slučaju poplave kao i njegov dubokovodni rođak. Sigurna sam da na taj način možemo od svake sorte piriniča da napravimo dubokovodni pirinač."

Na redu je - ukrštanje

Time se otvaraju nove perspektive za seljake i uzgajivače pirinča u regionima u kojima su poplave redovna pojava. Jer dubokovodni pirinač koji oni uzgajaju, doduše preživi poplavu, ali je žetva mala – tona po hektaru. To je samo petina žetve koju postižu kvalitetnije sorte. A istraživači su uspeli da reše baš taj problem, smatra Holanđanin Fozenek: "S obzirom da znamo koji geni su u igri, u stanju smo da visokorodne sorte obogatimo sposobnošću da brzo rastu pod vodom. To se postiže prirodnim putem, ukrštanjem. Znači ne trebaju vam nikakve gensko-tehnološke metode."

Japanski naučnici su već počeli da uzgajaju visokorodne sorte pirinča koje mogu da izdrže i jake poplave. Svojom studijom, oni su jasno pokazali kako modernim načinom uzgoja mogu da se stvore biljke koje su istovremeno prilagođene prirodi i potrebama čoveka.

Autor: Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Saša Bojić