Pionir među modernim univerzitetima
16. oktobar 2010.
Vilhelm fon Humbolt izgleda opušteno i zrači samopouzdanjem – i kada je od kamena, kao što je to slučaj sa skulpturom ovog velikog državnika koja krasi ulaz u glavnu zgradu Berlinskog univerziteta. „Mislim da s pravom mogu utvrditi da sam dao novi podsticaj školstvu u ovoj državi, a ono do čega mi je lično najviše stalo jeste otvaranje novog univerziteta u Berlinu“, rekao je svojevremeno Humbolt.
Vilhelm fon Humbolt je s pravom bio ponosan na novu ustanovu. Ona je prvi put povezala istraživanje i učenje i tako postala primer za druge univerzitete otvorene širom sveta. Duh univerziteta osnovanog 1809. godine i danas je aktuelan i cenjen, kaže predsednik Univerziteta Kristof Markšis: „1809. nije bilo ni stolova ni stolica a po zidovima se širila plesan. Mi imamo malo više, imamo stolove i stolice, a plesan smo sanirali. Još je živ stari duh koji ne popušta pred teškoćama!“
Među profesorima 29 nobelovaca!
I pored prazne državne kase, pruski političar Vilhelm fon Humbolt pobrinuo se za to da prvi semestar počne – sa 256 studenata i 52 profesora. Danas ovaj univerzitet nudi više od 240 studijskih grupa, od nauke o afričkim narodima do zubne medicine. Čak 13 odsto od oko 34.000 studenata čine stranci – iz više od 100 zemalja. Mit zvani Humbolt još uvek ima privlačnu snagu: „Ono što je ideal obrazovanja Vilhelma fon Humbolta i što je nekada zaista bilo novo, može ovako da se sažme: nema istraživanja bez učenja, ni učenja bez istraživanja. To znači da su ljudi koji rade na univerzitetu aktivni u obe oblasti“, naglašava potpredsednik Univerziteta Uve-Jens Nagel.
Tokom svoje 200-godišnje istorije, Humboltov univerzitet je dao 29 nobelovaca – među njima su Albert Ajnštajn, Maks Plank i Fric Haber. U istoriji ove ustanove je bilo i mračnih poglavlja: u vreme nacionalsocijalizma su otpuštani jevrejski, socijalistički ili komunistički predavači, a slike spaljivanja knjiga 1933. pred zgradom Univerziteta su obišle svet. Danas ova institucija ne spada u elitne nemačke univerzitete, ali mit je i dalje tu – koliko god samo od njega teško moglo da se živi.
Autori: Sabine Damaške / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević