Pilot nema šanse da izbegne raketu | Politika | DW | 18.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pilot nema šanse da izbegne raketu

Do sada je letenje na visini od 10.000 metara smatrano bezbednim, kaže ekspert za avijaciju Hajnrih Grosbongart u intervjuu za DW. On objašnjava da putnički avioni nemaju nikakvu šansu da izbegnu ispaljenu raketu.

Passagiermaschine in Ostukraine abgestürz

ilustracija

DW: U Ukrajini se srušio putnički avion, možda zato što je oboren. Avion je leteo na 10.000 metara nadmorske visine, što je sasvim normalno za putničke avione. Kako ocenjujete mogućnost da se avion obori na takvoj visini?

Hajnrih Grosbongart: To je veoma neobično. Pobunjeničke organizacije ili gerilci imaju protivavionske rakete koje se lansiraju sa ramena, ali su one relativno malog kalibra. To su na primer Stinger rakete, koje dostižu maksimalnu visinu od 3.000 do 4.000 metara. Za visinu od 10.000 metara potrebne su neke druge stvari koje pobunjeničke organizacije do sada nisu imale.

DW: Iznad istočne Ukrajine je u poslednjih nekoliko nedelja oboreno više aviona. Uprkos tome, putnički avioni su i dalje nadletali to područje. Da li je velika nadmorska visina smatrana kao dovoljna mera bezbednosti?

Grosbongart: Prema dosadašnjem iskustvu je to smatrano bezbednim. Ukrajinski vojni avioni koji su oboreni leteli su mnogo niže. Civilni vazdušni saobraćaj nad Ukrajinom je sve vreme funkcionisao bez ometanja. Veliki izvoznici oružja – Amerikanci ili Rusi – do sada su veoma vodili računa o tome da pobunjeničkim organizacijama ne daju rakete koje bi mogle da ugroze komercijalne avione. Ako su avion oborili pobunjenici, onda se mora pažljivo razmotriti kako su došli u posed takvog oružja.

DW: Neke američke aviokompanije očigledno još od aprila ne lete iznad istočne Ukrajine. Zar nije bilo znak nemarnosti drugih aviokompanija što su tamo i dalje letele?

Grosbongart: Ne, ne može se reći da je to bila nemarnost. Možda su američke službe za bezbednost letenja izdale neki poseban nalog. Ali za Evropu je zadužena Evropska služba za bezbednost koja može da se osloni na dugogodišnje iskustvo. Do sada je na komercijalne avione na velikim visinama pucala samo vojska. Setimo se: osamdesetih je to bio korejski avion 007 ili Erbas A300 iznad Persijskog zaliva, koji je oborila američke fregata. Vojske imaju takvo oružje. Do sada ga nisu imale pobunjeničke organizacije.

DW: Kakve šanse ima pilot u putničkom avionu da primeti raketni napad?

Grosbongart: Nema nikakve šanse. Uređaji upozorenja protiv raketnih napada postoje samo u vojnim avionima i onima koji prevoze ličnosti kao što su šefovi država. Komercijalni avioni nemaju takav sistem.

DW: Da li su rakete tako brze da je svaki pokušaj reakcije uzaludan?

Grosbongart: Da, to bi bilo uzaludno. Komercijalni avioni su jednostavno relativno spori.

DW: Da li se piloti obučavaju za slučaj takvih napada?

Grosbongart: Posle terorističkih napada od 11. septembra 2001. o tome se dosta diskutovalo. Problem je kada se leti ka posebno ranjivim aerodromima kao što Kabul ili Bagdad, na kojima je već bilo incidenata. Tamo se svakako primenjuju posebni metodi za poletanje i sletanje kojima se smanjuje rizik.

*Hajnrih Grosbongart je ekspert za avijaciju u Hamburškoj firmi Ekspertiza Komunikacije GmbH.