Perspektiva domovina
27. jul 2018.
Nakon četiri godine, Deriku Adamsonu je dosta. U Nemačkoj je živeo ilegalno i njegov san o boljem životu se rasprsnuo. Nije imao važeća dokumenata. „Čuo sam da ljudi iz Gane kojima u Nemačkoj i ne ide baš najbolje, dobijaju pomoć ako se vrate kući“, kaže 28-godišnjak za DW.
Adamson se vratio i sada dobija pomoć od nemačkog savetovališta u glavnom gradu Gane. On na raspolaganju ima jednogodišnju savetodavnu pomoć kako da pokrene sopstveni biznis. „Više ne pristupam stvarima bez plana. Sada recimo znam da je potreban finansijski plan“, kaže Adamson.
Savetovalište je deo programa „Perspektiva domovina“. Nemačka vlada je u tu svrhu izdvojila 277 miliona evra i nada se velikom broju uspešnih priča poput Adamsonove. U Nemačkoj trenutno živi 4.000 ljudi iz Gane koji su obavezni da se vrate u domovinu jer nemaju nikakve izgleda da dobiju azil.
Prisilni povratak je skup i često ga je teško realizovati zato što tim ljudima nedostaju važeća dokumenta ili im se jednostavno gubi svaki trag. „Oslanjamo se na dobrovoljni povratak“, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom posete Gani u februaru ove godine.
Ipak, nemačka vlada zna da se u domovinu neće vratiti niko ako tamo nema perspektivu. „Perspektiva domovina“ bi dobrovoljnim povratnicima trebalo da pomogne upravo u stvaranju perspektive. Dobrovoljni povratnici dobijaju pomoć u pronalaženju posla ili pokretanju biznisa. Program je otvoren za sve koji nemaju šanse da legalno borave u Evropi. „Važno je da ljudi na put ne kreću tek tako i da novac ne troše na krijumčare, već da ga zadrže i pokušaju da u svojoj zemlji nešto započnu“, kaže Martin Jeger, državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za razvoj.
Jedanaest zemalja uključeno je u realizaciju tog programa. Reč je o zemljama u Africi, na Bliskom istoku i na Balkanu. U osam zemalja, među kojima je i Gana, već postoje savetovališta. Kancelariju u glavnom gradu te zemlje proteklog decembra otvorio je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Slično savetovalište već je otvoreno i u Senegalu, a još jedno će ove godine početi sa radom u Nigeriji. Nemački ministar za razvoj Gerd Miler želi da poveća budžet tog projekta na 500 miliona evra. „To je dosta jeftinije nego da te ljude zbrinjavamo u Nemačkoj“, izjavio je Miler u aprilu.
Opozicija govori o čistom akcionizmu
Međutim, nemačka opozicija to kritikuje. „Projekat ’Perspektiva domovina’ je čist akcionizam“, kaže za DW Uve Kekeric iz stranke Zelenih. „Nemačka umišlja da može da posreduje u zapošljavanju u afričkim zemljama.“ Kekeric je u junu od nemačkog Ministarstva za razvoj zatražio informaciju o broju pruženih usluga osobama koje su se dobrovoljno vratile. Odgovor Ministarstva je glasio: između jula 2017. i aprila 2018. je 54 odsto osoba koje su se dobrovoljno vratile iz Nemačke u svoje domovine dobilo određene savete.
„Često smo pitali šta konkretno znači kada se kaže zapošljavanje – ali nikada nismo dobili odgovarajući odgovor“, kaže Kekeric. „Moguće je da se radi o zapošljavanju na puno radno vreme, ali možda i na vremenski period od samo četiri sedmice, što znači da je perspektiva i dalje nesigurna“. Teško je poverovati da će ljudi, nakon samo par savetovanja da dođu do posla u zemljama u kojim je ekonomska situacija teška. „Ukoliko su podaci tačni, onda se mora reći da službenici centara za zapošljavanje iz Nemačke pod hitno moraju da otputuju u Ganu ili npr. u Maroko da bi videli kako to funkcioniše“.
S druge strane, nemačko Ministarstvo za razvoj je zadovoljno. To što je samo polovina od ukupnog broja osoba koje su se dobrovoljno vratile zatražilo savet, objašnjava se time da nisu dovoljno dobro informisane. Ubuduće bi to trebalo da bude drugačije: „Želeo bih da svako ko želi da se vrati u svoju domovinu prvo dobije savet ovde u Nemačkoj. Takođe, ima smisla da mi te osobe ovde kvalifikujemo“, kaže Jeger.
Problem – nedostatak radnih mesta
Nemačko Ministarstvo za razvoj saopštilo je da se od marta 2017. do maja 2018. godine u svojim domovinama zaposlilo 3.200 osoba. Među njima su i ljudi koji se iz Nemačke nisu dobrovoljno vratili. U Ministarstvu su zadovoljni projektom, ali i ističu da broj zaposlenih zavisi i od ekonomskih faktora u zemljama u koje se osobe vraćaju.
U afričkim zemljama južno od Sahare posredovanje u zapošljavanju teže je nego recimo u Srbiji. „Na Balkanu imamo sasvim drugačiju ekonomsku strukturu. Tamo postoji veliki broj nemačkih investitora“, kaže Jeger. Jača podrška privatnom sektoru u Africi kroz druge programe i nove inicijativa za stručno usavršavanje trebalo bi da situaciju poprave. „To znači da sasvim ciljano u zemljama Sjeverne Afrike i Afrike generalno želimo da stvorimo mogućnost za stručno usavršavanje, a da to usavršavanje pokriva potrebe preduzeća. To znači da se budući radnici od početka stručnog usavršavanja vezuju za određeno poduzeće“, objašnjava Jeger. Partneri mogu da budu nemački, ali i domaći preduzetnici. Međutim, ti ambiciozni planovi još uvek su u povoju.