Pejzaži čežnje Gerharda Rihtera na izložbi u Beču | Mozaik | DW | 02.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

izložba

Pejzaži čežnje Gerharda Rihtera na izložbi u Beču

„Moji pejzaži pokazuju moju čežnju“, rekao je Gerhard Rihter. U bečkom „Kunstforumu“ je u toku izložba Rihterovih pejzaža, koja omogućava intimni susret sa najvažnijim svetskim slikarom današnjice.

Gerhard Rihter, Venecija (Stepenice), 1985, ulje na platnu 50 x 70 cm, Art Institute of Chicago

Gerhard Rihter, Venecija (Stepenice), 1985, ulje na platnu 50 x 70 cm, Art Institute of Chicago

Slikar Gerhard Rihter se oduvek bavio temom pejzaža. Nikakvi drugi motivi nisu toliko fascinirali ovog umetnika rođenog 1932. u Drezdenu, koji danas živi u Kelnu. Slikao je crno-bele pejzaže, pejzaže koje je radio na platnu po reprodukcijama časopisa ili amaterskim fotografijama, planinske predele... Tu su i takozvani „parkovski" ili takođe „morski pejzaži" suptilnih boja.

Pejzaži odavno čine posebnu grupu dela u Rihterovom opusu, a deo tog opusa se trenutno može videti u bečkom „Kunstforumu", a potom u švajcarskom muzeju „Kunsthaus" u Cirihu.

G. Rihter, Egipatski pejzaži, 1964-1965, 150X165cm, privatno vlasništvo

G. Rihter, Egipatski pejzaži, 1964-1965, 150X165cm, privatno vlasništvo

Od freskopisaca grčke antike do Gerharda Rihtera prošlo je bezmalo 2.500 hiljade godina. I dok su pojedini slikali predele sa biljnim i životinjskim motivima i struktuiranim prostorijama, kao što dokazuju retki nalazi, Rihter je prikaze pejzaža ceo svoj život shvatao kao polje umetničkog eksperimentisanja. Stoga se na ovog 88-godišnjaka gleda kao na kameleona među slikarima, koji u rasponu od aprstrakcije do realizma uvek isprobava nove stilove.

Gerhard Richter, Slika grada, 1970, ulje na platnu, 170 x 170 cm, privatno vlasništvo

Gerhard Richter, Slika grada, 1970, ulje na platnu, 170 x 170 cm, privatno vlasništvo

Umetnik veka

I to uspešno, ako je suditi po rekordnim cenama na aukcijama. Slike Gerharda Rihtera su među najskupljim na umetničkom tržištu danas. Njegovo delo se predstavlja u velikim retrospektivama – u njujorškom „Muzeju moderne umetnosti", londonskoj nacionalnoj galeriji moderne umetnosti „Tate Modern", Novoj nacionalnoj galeriji u Belrinu ili pariskom Centru Pompidu. Nedavno je i Muzej Barberini u Potsdamu prikazao njegova apstraktna dela. A verovatno će uslediti i mnoge nove izložbe ovog umetnika veka.

Rihterovi prozori u manastirskoj crkvi u Toleju, u Saarskoj oblasti u Nemačkoj

Rihterovi prozori u manastirskoj crkvi u Toleju, u Saarskoj oblasti u Nemačkoj

Rihter je nedavno završio apstraktne prozore na crkvi najstarijeg nemačkog manastira – broj 957 poslednji u gigantskom katalogu njegovih dela, koji je sastavio Ditmar Elger, biograf Gerharda Rihtera. Jer, Rihter je prilikom otkrivanja prozora najavio da će zauvek da odloži četkicu. Jednom mora doći kraj, rekao je.

Gerhard Rihter: Piz Surlej, Piz Korvač, 1992, ulje na fotografiji, 8,9 x 12,6 cm, kolekcija Petera i Elizabet Bloh

Gerhard Rihter: Piz Surlej, Piz Korvač, 1992, ulje na fotografiji, 8,9 x 12,6 cm, kolekcija Petera i Elizabet Bloh

Na bečkoj izložbi će biti prikazano 130 slika, crteža, grafika, fotografskih radova, umetničkih knjiga i objekata, koje je za tu priliku pozajmilo 50 privatnih kolekcionara i institucija širom sveta. „Biće to", s ponosom ističe „Kunstforum", „do sada najveća izložba na svetu, koja tematizuje isključivo Rihterove pejzaže". Naglašava se da neka od dela do sada nisu javno izlagana.

Rihter, "ne-romantičar"

Greši svako ko veruje da su Rihrerovi pejzaži nastali prema prirodnim scenama. „Dela su mahom rađena na osnovu fotografija"; objašnjava kustoskinja izložbe Liza Ortner-Krajl i dodaje da se zapravo radi o „pejzažima iz druge ruke". To se prepoznaje na delovima mnogih motiva, po efektima zamućenja, potpisima na forografijama…

Rihterovi pejzaži sa dalekim horizontima približavaju ga nemačkim romantičarima. Ali: „Slikati kao Kaspar David Fridrih je moguće, doduše samo bez pozivanja na duhovnu tradiciju romantičara", citiraju Rihtera autori bečke izložbe. Sam Rihter pak ove romantizovane slike naziva „kukavičjim jajima".

G.Rihter, Oblak,1976, ulje na platnu,200X300 cm, Fondation Beyeler, Basel

G.Rihter, Oblak,1976, ulje na platnu,200X300 cm, Fondation Beyeler, Basel

Bez obzira na pandemiju korona virusa, „Kunstforum" se odlučio da se drži svog izložbenog programa. Tako da se u Beču od 1. oktobra ove do 14. februara naredne godine mogu videti veoma retka i ključna dela Gerharda Rihtera. Izložba omogućava retrospektivni uvid u žanr, koji je Rihter 1981. ovako opisao: „Ako ‚apstraktne slike‘ prikazuju moju realnost, onda pejzaži ili mrtve prirode prikazuju moju čežnju".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama