Pecaroši razočaranih i uplašenih

Saksonija-Anhalt je podeljena. Na severu ove nemačke savezne pokrajine preovladavaju birači demohrićanske CDU, ali je njen jug čvrsto u rukama desničara. To je područje na kojem dominiraju rudarstvo i hemijska industrija. „U pitanju su ljudi koji su u poslednjih 25 godina doživeli mnogo biografskih i političkih preloma“, kaže sociolog iz Magdeburga David Begrih: „Politički uzori koje su imali pre i posle pada Berlinskog zida su nestali. Među tim ljudima je spremnost da biraju AfD veoma velika, a jak je i osećaj postdemokratske nemoći.“ Mnogi ljudi na jugu Saksonije-Anhalta se osećaju preopterećenim i izopštenim. Za njih AfD ima savršenu poruku: ostanite onakvi kakvi ste.

Posle nemačkog ujedinjenja, u Biterfeldu i okolini je posao izgubilo oko 31.000 ljudi. A onda je proklijala nada: entuzijasti iz Zapadnog Berlina su obećali da će tamo biti sagrađena Solarna dolina. Počela je proizvodnja solarnih panela; radnici Biterfelda su dobili posebnu autobusku liniju koja je povezivala fabriku sa glavnom železničkom stanicom. U fabrici je za njihovu decu otvoreno obdanište. A danas od čitave te zlatne groznice više nema ni traga ni glasa. Fabričke hale zvrje prazne, zarasle u korov. Tako je nekada ponosni industrijski region u ujedinjenoj Nemačkoj doživeo svoju drugu propast.

„Ponovo kao u DDR“

Bilo je to previše za ljude u tom regionu. Oni neće imigrante u svojoj blizini, jer smatraju da im je nametnut hendikep, da su ih političari ostavili na cedilu. Iako tamo gotovo da i nema izbeglica. I zato mnogi u Alternativi za Nemačku vide neku vrstu predsednika odeljenske zajednice koji rešava njihove probleme. Kao stranku koja u vidokrugu ima pre svega domaće nemačko stanovništvo – i nikog drugog, pogotovo ne izbeglice ili migrante.

U Berlinu smo prisustvovali zanimljivom sastanku. AfD je pozvala građane na upoznavanje. U za to rezervisanoj sali jednog argentinskog restorana, tridesetak ljudi sedi za dugačkim stolom. U pitanju su potencijalno novi članovi partije. Većina su muškarci. Ima nekoliko mladih, ali dominiraju lica starijih ljudi. Dobar deo čine penzioneri. „Imam utisak“, kaže jedan od njih, „da etablirane stranke vode politiku usmerenu protiv interesa nemačkog naroda.“ „Ja sam bila građanka DDR“, pripoveda jedna od malobrojnih prisutnih žena, „i nisam htela da ponovo doživimo takve okolnosti, a na najboljem smo putu da se to ostvari. U DDR sam radila kao učiteljica, imala sam šta da pojedem i popijem, imala sam krov nad glavom, ali nije bilo slobode mišljenja, slobode govora.“

Velika podrška

Špandau, Veding, Vilmersdorf ili Marcan: svejedno iz koje berlinske četvrti su došli – svi ti ljudi imaju iste motive. Ovo upoznavanje je potvrdilo ono što su već pokazala istraživanja o sledbenicima AfD, kaže sociolog Peter Matušek: „Pripadnici i birači ove stranke nisu heterogeni kao što je to slučaj sa ljudima koji slede tradicionalne velike partije. Birači AfD imaju platu veću od prosečne, to jest, veću od birača drugih stranaka, ali su pesimisti kada je reč o razvoju ekonomske situacije. Među tim ljudima je izražen strah od gubitka statusa – to je srednji sloj koji se boji pada.“

Birači su se okretali AfD i zbog velikog broja izbeglica. Slogan „Uspećemo!“ Angele Merkel ti ljudi nisu shvatili kao poruku ohrabrenja, već kao pretnju. Prema poslednjim anketama, kada bi sutra bili održani izbori, 12 odsto Nemaca bi glasalo za AfD, a brojka će sigurno skočiti nakon serije nepovezanih napada u Nemačkoj. Tu ništa ne menja ni borba za vlast u okviru stranke između njene predsednice Frauke Petri i njenog poslanika u pokrajinskom parlamentu Baden Virtemberga Jerga Mojtena. Sukob između njih dvoje je poslednjih dana zaglađen, mada će njegovo definitivno rešenje doneti konvencija stranke koja će biti održana sredinom avgusta.

Dvostruka igra

Mnogi se pitaju i kakvi su odnosi između AfD i desnoekstremne Nacionaldemokratske stranke Nemačke (NPD). Trenutno su distancirani, ali ranije nisu bili takvi, kaže politikolog Univerziteta u Rostoku Kristijan Nestler: „AfD je u početku podržavala neke zahteve NPD u pojedinim opštinama, što inače nije uobičajeno – obično se ide na izopštavanje te stranke. Ali, to se promenilo. NPD je, recimo, saopštila da je u pojedinim izbornim okruzima spremna da se odrekne svojih direktnih kandidata u korist kandidata AfD, ali Alternativa to nije prihvatila.“

S druge strane, podmladak AfD je gajio tesne kontakte sa „Pokretom za identitet Nemačke“ poznatim po netrpeljivosti prema strancima, zbog koje se nalazi i pod prismotrom Službe za zaštitu ustavnog poretka. Sada se uprava mladih Alternativaca javno distancirala od pomenutog pokreta. Što se tiče šefice stranke Frauke Petri, ona voli da povlači crvene linije razgraničenja prema ekstremnim grupama i strankama, ali nije joj strano kršenje pravila korektnog političkog izražavanja jer time uvek zadobija naklonost određenih krugova potencijalnih birača. Politikolozi smatraju da ona u tome postupa po uobičajenom šablonu desničarskih političara – posle jedne sporne izjave, „spušta se lopta“ i tvrdi da je izjava istrgnuta iz konteksta ili zlonamerno interpretirana.