Partijska kasta i njen plen | Evropa | DW | 16.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Partijska kasta i njen plen

Novac iz javnih preduzeća odliva se na privatne i stranačke račune, tvrdi Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a. On za DW kaže da u Srbiji postoji kasta ljudi koji opstaju na direktorskim pozicijama i po 20 godina.

Kad stranke ne bi imale monopol na zapošljavanje i karijerno napredovanje, možda bi bile samo političke partije, a ne preduzeća. Istraživanje koje je sproveo DW pokazalo je da je 98 odsto direktora javnih preduzeća u 11 najvećih gradova u kojima je prekomponovana vlast postavljeno po partijskom ključu. S Đorđem Vukovićem, programskim direktorom Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), razgovarali smo o partijskom zapošljavanju i o tome da li ima izgleda da se ova praska u narednom periodu promeni.

DW: Šta upravljanje javnim preduzećima donosi strankama?

Đorđe Vuković: To su ozbiljni izvori novca. Bilo da se radi o novcu koji će ići pojedincu ili novcu koji će pre ili kasnije završiti u stranačkim kasama. To su opšti modaliteti koji važe u celom svetu, a ne samo u Srbiji. U javnoj sferi, u državnim preduzećima ili državnoj upravi, postoji deo novca koji možete da izlivate na svoj privatni račun ili stranački račun. Zato je i tako velika želja za vlašću. U ovako siromašnim zemljama, to je često glavni izvor finansiranja, bilo za pojedinca ili za partiju.

DW: Iako smo više puta čuli najave da će se za direktore birati najprofesionalniji kadrovi, prema našem istraživanju, veliki broj direktora je pre trenutne funkcije već bio na čelu nekog drugog javnog preduzeća. Kako komentarišete taj fenomen „direktora opšte prakse“?

Vuković: Često ne postoji ni minimum standarda koji se podrazumeva, pa na pozicije dolaze ljudi koji nemaju taj tip kvalifikacija. Da bi se to ostvarilo, čak se menjaju procesi odabira i uslovi njihovog konkursa. Možemo naći hiljade takvih primera. Neki ljudi funkcionišu mnogo duže nego političke stranke, prelazeći iz jedne u drugu, po pravilu onu koja je na vlasti. Imate primere da su ljudi po 15-20 godina na različitim ključnim javnim pozicijama kao direktori preduzeća i članovi upravnih odbora. Postoji kasta u Srbiji koja kruži po tom principu, i to će trajati sve dok postoji ovaj tip javnih preduzeća.

DW: Prošlo je više od godinu dana od usvajanja Zakona o javnim preduzećima. Da li je on doneo neke promene?

Vuković: Kakav god zakon da imate, uvek imate realnost koja vas demantuje i to će biti tako dok god budemo imali ovako veliki javni sektor. Da imamo privatni sektor, ljudi bi se bavili biznisom i išli u privatni sektor. Ovako ljudi hrle u državne firme i javna preduzeća i u takvoj situaciji ne postoje jasni kriterijumi poslovanja. Kad preuzimate plen, u političkom smislu, vi onda preuzimate i pozicije, i tu su stvari van pravnog okvira koji bi nešto mogao da promeni.

DW: Da li ste u konkretnim potezima prepoznali doslednost vladajuće većine da sprovede departizaciju javnih preduzeća?

Vuković: Još uvek nemamo ozbiljnu situaciju na osnovu koje bismo mogli da kažemo da je došlo do departizacije. To je sistem koji funkcioniše dugi niz godina i on se ne menja tako lako iz jednog prostog razloga: ako to uradite, vi samim tim gubite osnove svog političkog bitisanja, jer je ovde davno prestala da funkcioniše demokratija, a došla je partokratija. To je proces u kojem se zadovoljavaju potrebe simpatizera i članova partijske strukture. Nisam ni očekivao da se to promeni, sem da u verbalnim iskazima bude dato kao neka stvar koja će se menjati.

DW: Imaju li politički lideri u Srbiji uopšte kapaciteta da sprovedu departizaciju?

Vuković: Ne mislim da promene zavise samo od lidera, jer iza njih stoji mehanizam političke stranke. Ukoliko neko zaista i hoće da izvrši departizaciju, to znači da mora da seče granu na kojoj sedi, dakle seče političku stranku, a od toga mu zavisi politički život, tako da opravdano sumnjam da se stvari mogu kretati u pozitivnom smeru.