1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Izbori u Hrvatskoj: kratka i burna predizborna kampanja

16. april 2024.

Dan uoči otvaranja birališta u Hrvatskoj na snazi je izborna tišina. Izborna kampanja bila je intenzivna, a takvi bi mogli da budu pregovori o koalicijama nakon objavljivanja rezultata izbora.

https://p.dw.com/p/4epXm
Predizborni plakati SDP-a i partnera i HDZ-a i partnera
Predizborni plakati SDP-a i partnera i HDZ-a i partneraFoto: Antonio Bronic/REUTERS

Političke stranke su se u kratkoj, ali intenzivnoj predizbornoj kampanji borile za svaki glas: 2.277 kandidata na 165 lista i 17 manjinskih kandidata žele da osvoje jedno od ukupno 151 poslaničkih mesta u Hrvatskom saboru. Od toga se 140 poslanika bira u deset izbornih jedinica u Hrvatskoj, tri u posebnoj izbornoj jedinici za dijasporu, a za osam poslanika nacionalnih manjina glasa se u 12. izbornoj jedinici koja obuhvata celu Hrvatsku.

Milanovićeva politička bomba

Četrnaestog marta je, nakon nepune četiri godine rada, raspušten 10. saziv Hrvatskog sabora. Time je počeo da teče rok za raspisivanje parlamentarnih izbora. Mediji su odmah počeli da spekulišu koje bi nedelje oni mogli da se održi, ali i njih i javnost iznenadio je hrvatski predsednik Zoran Milanović, čija je dužnost raspisivanje izbora. On je naime kao datum odredio 17. april, dakle sredu, koja je tako postala neradni dan.

U istom dahu je najavio i da će se kandidovati za dužnost premijera ispred svoje nekadašnje stranke, Socijaldemokratske partije (SDP), i pod sloganom „Rijeke pravde dolaze“ najavio nemilosrdnu borbu protiv stranke na vlasti, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), koju optužuje za masovnu i sistematsku korupciju. Milanović je obećao osnivanje vlade nacionalnog spasa i tzv. „treću republiku“.

Predsednikova objava u istom trenutku je izazvala nagli skok popularnosti SDP, koja je prethodno sve više tonula u beznačajnost. A podstakla je i burne rasprave o kandidaturi predsednika kao slučaju bez presedana. Diskusije su trajale sve dok Ustavni sud RH nije doneo odluku da predsednik države ne može da se kandiduje na izborima ako prethodno ne podnese ostavku. Milanović je potom odustao od formalne kandidature, ali neformalno i dalje važi za mogućeg budućeg premijera.

Zoran Milanović je iznenadio odabirom datuma za održavanje izbora i najavom svoje kandidature
Zoran Milanović je iznenadio odabirom datuma za održavanje izbora i najavom svoje kandidatureFoto: Antonio Bronic/REUTERS

Sudar „kršitelja“ i „branitelja“ Ustava

Milanovićev potez uneo je nervozu u redove HDZ-a, koja je do tog trenutka bila sigurna u svoju izbornu pobedu. Premijer Andrej Plenković (HDZ) nakon toga je još više počeo da se hvali dostignućima svoje vlade i da uverava građane da im nikada nije bilo ovako dobro kao sada. Sve oštrije je kritikovao Milanovića, nazivajući ga „kršiteljem Ustava“, na što je ovaj odgovarao da je „branio Ustav“ od Plenkovića.

Ali za intenzivni direktan sudar s Milanovićem, HDZ je očito zadužila svog ministra mora, saobraćaja i infrastrukture Olega Butkovića. Tako se on danima s predsednikom suočavao na društvenim mrežama i optuživao ga za navodno pogodovanje rođaku koji je, kako tvrdi Butković, na spisku osoba sankcionisanih zbog poslovanja s Rusijom. No s vremenom se to pretvorilo u prazno prepucavanje za uveseljavanje naroda.

A onda je, samo nekoliko dana uoči izbora, nedeljnik Nacional objavio snimke koje mu je navodno doturio neko iz HDZ-a. Na njima se čuje kako Plenković na zatvorenom stranačkom sastanku kritikuje i vređa, između ostalih, i svoje moguće buduće koalicione partnere iz Domovinskog pokreta (DP) i Mosta. Premijer je pokušao da relativizuje te izjave, a HDZ je curenje snimke nazvala „diverzijom“. Ostaje da se vidi kako će se i da li će se to odraziti na izborne rezultate.

Svi kandidati pokušavali su što bolje da iskoriste neuobičajeno kratku predizbornu kampanju. Obilazili su potencijalne birače širom Hrvatske, održavali manje ili više uspešne skupove, a ponegde se pokušavalo da se biračko telo osvoji i bizarnim potezima kao što je „svečano otvaranje“ bankomata ili poslovnice Hrvatske pošte.

Andrej Plenković nudi kontinuitet i hvali postignuća iz svoja dva mandata na vlasti
Andrej Plenković nudi kontinuitet i hvali postignuća iz svoja dva mandata na vlastiFoto: Mehmed Smajic/DW

Šta su ponudile političke stranke?

Većina hrvatskih građana muku muči s neobuzdanim cenama i inflacijom, a stručnjaci zabrinuto upozoravaju na ozbiljan demografski problem Hrvatske. Političke stranke za te i druge probleme uglavnom nude slična rešenja: veće plate i penzije, mesto u dečijem vrtiću za svako dete, podsticanje povratka hrvatskih iseljenika, obuzdavanje cena stambenog prostora…

Ali, malo koja stranka je objasnila na koji način bi sve to sprovela i finansirala. Takođe, svi kandidati su se zaklinjali i na nemilosrdnu borbu protiv korupcije, efikasniji rad sudova, kvalitetno zdravstvo – da nabrojimo samo neke od velikih ciljeva.

Jedna od tema televizijskih sučeljavanja stranačkih kandidata bilo je i pravo na abortus. Desne stranke obećavaju ukidanje tog prava, a levica se zalaže za njegovo garantovanje Ustavom.

Ko će s kim?

Ukupno se u Hrvatskoj bira na 6.544 biračkih mesta, kao i na 109 mesta u 65 diplomatskih misija i konzularnih ureda širom sveta, gde izbori traju dva dana. Prva biračka mesta otvorena su još sinoć u 23 sata (po srednjeevropskom vremenu) u Australiji, a poslednje biralište u inostranstvu zatvara se 18. aprila u 4 sata ujutro (po srednjeevropskom vremenu) u SAD u Los Anđelesu.

Zadnja ispitivanja javnog mnjenja predviđaju relativnu pobedu HDZ-a i partnera s oko 60 poslaničkih mesta u 10 izbornih jedinica, bez poslanika manjina i dijaspore. U zavisnosti od toga ko je sproveo anketu, SDP bi mogla da dobije 41 ili 44 mandata, a na trećem mestu su Domovinski pokret i partneri sa 14 ili 15 mesta, a slede Možemo s 9 do 11 i Most s potencijalnih 9 poslaničkih mesta. Izborni cenzus još bi trebalo da pređu i regionalni Istarski demokratski sabor (IDS) s dva mandata, te sa po jednim poslanikom Koalicija Fokus-Republika i Nezavisna lista Matije Posavca.

Kao i sve ankete, i ove su računice s više nepoznatih, ali jedno je već sada poprilično sigurno: ni HDZ, ni SDP neće moći samostalno da formiraju vladu. Dakle, nakon izbora će se postaviti pitanje na koje trenutno još nema uverljivog odgovora: ko će s kim?

Možemo odbija saradnju s desnim strankama
Možemo odbija saradnju s desnim strankamaFoto: Andrea Jung-Grimm/DW

Pravi posao počinje nakon objavljivanja rezultata

HDZ bi verovatno najradije s desno-nacionalnim Domovinskim pokretom koji bi, prema anketama, mogao da postane treća politička snaga i time poželjan koalicioni partner. Domovinskom pokretu nije nesklon ni Milanović, ali njemu bi za formiranje većine bili potrebni i dodatni partneri, kao što je levo-liberalni Možemo. No, ta stranka je već najavila da ni u kom slučaju neće biti u vladi zajedno sa desnicom.

Važan akter mogao bi da bude i desno-konzervativni Most, ali i tu je još uvek dosta toga nejasno. Naime, nakon lošeg iskustva iz koalicionih pregovora nakon prethodnih izbora Most kaže da više ne želi sa HDZ-om. A ako pristane na „brak iz interesa“ s levicom, toj vezi bi mogao da se ispreči Možemo.

Naravno, postoji i mogućnost formiranja manjinske vlade, ali pitanje je koliko dugo bi se ona održala – mada ni moguće krajnje šarene koalicije ne bi garantovale da će se održati četiri godine na vlasti.

A šta kažu predstavnici manjina, čiji su poslanici često bili jezičak na vagi? Ništa konkretno. Oni čekaju konačne rezultate i preslagivanje snaga.

U svakom slučaju, ostaje uzbudljivo i nakon što se u sredu 17. aprila u 19 časova zatvore birališta. A pravi posao, odnosno koalicioni pregovori, verovatno počinje idućeg jutra, nakon što se popije i zadnji šampanjac kojim se slavilo ili pak tešilo zbog ostvarenog izbornog rezultata.