1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Parking za avione – unosan posao zbog korone

15. maj 2020.

Oko 17.000 ili više od 60 odsto svih putničkih aviona na svetu trenutno ne lete. I šta sad sa njima? Parkiranje na aerodromima je preskupo. Naravno, ima stručnjaka koji znaju da se snađu.

https://p.dw.com/p/3cFj0
Foto: Steve Strike

Veliki putnički avioni obično iz Frankfurta na Majni poleću prema Dubaiju, Njujorku ili Šangaju. To su tri glavne destinacije interkontinentalnih letova. Ali u novije vreme, veliki Lufthanzini Erbasi A380 lete prema čudnom cilju, i to samo u jednom smeru, bez povratka u Frankfurt. U sredu (13. 5.) jedan takav avion je poleteo – kao sedmi i za sada poslednji. Broj leta je bio LH9924. On nije mogao da se pronađe ni na kakvom redu letenja, a destinacija je verovatno nepoznata i najiskusnijim turističkim stručnjacima: Teruel.

Taj grad s 35.000 stanovnika nalazi se u pokrajini Aragonu na istoku Španije, otprilike na pola puta između Madrida i Valensije. Iako je grad pod zaštitom UNESCO-a kao svetska kulturna baština, retko koji turista tamo zaluta, pogotovo ne u vreme pandemije korona-virusa. Ali, zbog pandemije, aerodrom Teruel je postao omiljena destinacija evropskih avio-kompanija. Tu, naime, firma „Tarmac Aerosave“ i inače nudi nešto što je sada posebno traženo: dugoročna parking-mesta za avione. Oni se tu i održavaju i uvek su spremni za poletanje.

-pročitajte još: Avionom u vreme korone: red putnika, red prtljaga?

„Svetska“ provincija

Pored sedam A380, tu je i nekoliko Lufthanzinih aviona tipa A340-600, koji nemaju budućnost u budućoj smanjenoj floti te avio-kompanije. Tu je i Er Frans parkirao više svojih aviona A380, kao i Britiš Ervejz pet svojih Boinga 747.

Španska pokrajina postala je danas čuvena u svetu. Sletanje Lufthanzinog aviona LH9924 ispraćeno je na Tviter-profilu aerodroma Teruel na nemačkom i uz video-snimak. „Još nikad nismo imali ovoliko aviona“, kaže Pedro Saez, direktor firme „Tarmac-Aragon“. Parkirano je oko 115 aviona, i time su kapaciteti asfaltiranih površina gotovo popunjeni.

„Sad moramo da stvorimo privremena parkirališta na slobodnim površinama tako što ćemo da ih prekrijemo metalnim pločama“, kaže Saez. Tako bi trebalo da bude stvoreno mesto za još 20 do 25 aviona. Površina je velika otprilike kao 140 fudbalskih igrališta. Ali već se planira i dvostruko veća površina za parkiranje. Mesta ima na terenu sličnom pustinji s planinskim kulisama u pozadini, a to širenje već je politički odobreno. Radovi će, međutim, da potraju nekoliko godina.

Teruel bi mogao da profitira i od kasnijih posledica korona-krize, kad avione, koji više neće biti upotrebljivi za letenje, budu rastavljali i reciklirali. To je naime posao kojim se bavi firma „Tarmac Aerosave“.

Mala vlažnost vazduha i mnogo prostora

Važni kriterijumi za parkiralište aviona su niska vlažnost vazduha, kako bi se što je moguće više smanjila opasnost od korozije osetljive strukture aviona, zatim što je moguće manje vetra, da ne bi donosio prašinu i – mnogo prostora. Još nikada nije bilo toliko mnogo aviona van pogona kao sada. Trenutno u svetu ima oko 26.000 aktivnih aviona koji obično obavljaju 102.000 letova dnevno i svakog dana prevoze oko šest miliona putnika.

U normalnim vremenima, oko pola miliona putnika se u svakom trenutku nalazi negde u nekom avionu. Ali sada samo retki lete. Prema procenama firme „Cirium“ krajem aprila je oko 17.000 putničkih aviona svih veličina bilo parkirano, što je oko 64 odsto ukupne svetske flote.

Lufthanzini avioni na aerodromu u Frankfurtu
Lufthanzini avioni na aerodromu u FrankfurtuFoto: Imago Images/M. Lorenz

Avio-kompanije teško pronalaze dovoljno parking mesta za svoje avione. Najveća i najpoznatija parkirališta, takozvani „Boneyards“, nalaze se na jugu SAD, na aerodromima „Davis Monthan Air Force Base“, „Marana“ kod Tusona i „Victorville“ u Kaliforniji. Prebacivanje aviona tamo, za evropske avio-kompanije sada ne dolazi u obzir.

Nada da će parking biti kratkotrajan

U Frankfurtu su se najpre snalazili tako što su kao privremeni parking koristili jednu pistu koja se više ne koristi za poletanje i sletanje. „Ali Frankfurt je skup“, kaže šef Lufthanze Karsten Špor. Problem je pre svega to što se ne zna kada će ponovo biti potrebno aviona i koliko. Avio-kompanije se nadaju da će mere ograničenja uskoro biti smanjene i da će malo po malo ponovo moći da uspostave letove. Većina avio-kompanija to planira u julu.

Neočekivano masovno prizemljenje donelo im je neobičan problem: gde smestiti avione na toplo i suvo, ali i da mogu brzo da budu na raspolaganju kad ponovo krenu letovi? Drugi veliki parking za avione u Evropi je aerodrom „Tarbes-Lourdes-Pyrénées“ na jugu Francuske. I tu parking usluge, kako i usluge održavanja i recikliranja nudi firma „Tarmac Aerosave“.

I aerodrom „Tarbes“ očekuje veliki rast. Upravo su asfaltirane piste, a vozila za vuču su spremna za nove trajne goste. Slike s tog aerdoroma prošle godine obišle su svet kada su tu rastavljana prva dva aviona tipa A380 nakon što ih je otpisao Singapor Erlajns.

Upakovani kao sardine: avioni na aerodromu Tarbes-Lourdes u Francuskoj
Upakovani kao sardine: avioni na aerodromu Tarbes-Lourdes u FrancuskojFoto: picture-alliance/AP Images/B. Edme

Hot-spot u Australiji

Britiš Ervjez je svoje avione tipa A380 takođe parkirao u Francuskoj, oni na aerodromu Šatoru u Francuskoj čekaju bolja vremena. Kompanija Svis je svoju flotu delimično parkirala na vojnom uzletištu Dibendorf u blizini aerodroma Cirih-Kloten, a nekoliko aviona je dugoročno smešteno u jordanski glavni grad Aman.

Ali, najveći rast kao parking za avione doživeo je aerodrom Elis Springs u australijskom Autbeku. Tamošnje parkiralište je pre samo nekoliko godina osnovao Tom Vinsent. Taj bivši analitičar Dojče banke hteo je tako da ostvari svoj lični san – da bude samostalni preduzetnik.

Od 2014. njegova firma Apas već je primila 40-ak velikih aviona, a s korona-krizom njegov posao je procvetao. To je naime jedini parking za avione koji je u blizini azijsko-pacifičkog regiona, a koji beleži veliki rast avio-saobraćaja. Parkirališta za avione mogu zaista da budu unosan posao. Ugovor na 13 meseci za jedan Boing 777 donosi promet od 300.000 evra. „Telefon ne prestaje da mi zvoni, potražnja je eksplodirala“, kaže Vinsent za „Fajnenšel tajms“. Njegov najunosniji posao bio je skladištenje četiri najnovija aviona A380 Singapur Erlajnsa u aprilu. „Sada se širimo, tako da ćemo uskoro moći da primimo 70 do 80 aviona“, radosno kaže Vinsent.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android