Papa na Kubi: Nebo nad Havanom | Politika | DW | 19.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Papa na Kubi: Nebo nad Havanom

Papa Franja na Kubi. To je treća poseta jednog rimskog poglavara Kubi u poslednjih dvadeset godina. Ipak, popuštanje napetosti između Havane i Vašingtona stavlja i crkvu i državu pred nove izazove.

Papina poseta je unapred donela impresivne rezultate: kubanske vlasti odlučile su da povodom njegovog dolaska oslobode 3,522 politička zatvorenika. Sličnih gestova bilo je i ranije, prilikom posete Jovana Pavla II 1998. i Benedikta XVI 2012. godine, ali u oba navrata na slobodu je pušteno daleko manje ljudi.

Doduše, masovno pomilovanje je donekle izgubilo sjaj zbog nedavnih vesti o novim hapšenjima. Oko 100 kritičara režima uhapšeno je u Santijago de Kubi 10. Septembra, dok su pokušavali da upute pismo poglavaru Vatikana. Tri dana kasnije, u zatvor je dospelo oko 40 aktivista iz grupe "Dame u belom".

Na jednoj strani masovno pomilovanje, na drugoj represija – takve protivrečnosti deo su svakodnevnog života na komunističkom ostrvu. Katolička crkva i vernici proganjani su decenijama. Strah je pustio korene tako duboko da mnogi od njih i dalje izbegavaju da govore javno.

Papstbesuch Kuba Havanna Vorbereitungen Papst Franziskus Kathedrale de San Cristobal

Katedrala de San Kristobal

Moć afričkih božanstava

"Vlast je proglasila katoličku crkvu za neprijatelja broj jedan još 1961.", seća se Sesilija Silva (pseudonim) iz Havane. "Crkva je preživela samo zahvaljujući stapanju katoličkih svetaca sa afrokubanskim božastvima", smatra ona.

Oko 300.000 katolika i još 30.000 protestanata napustili su ostrvo nakon revolucije. Krajem 1961, u zemlji je bilo samo 250 sveštenika i kaluđera. Sve crkvene škole i bolnice preuzela je država. Hrišćani su smatrani protivnicima revolucije.

Ipak, Kubanci su nastavili da krštavaju decu – u tajnosti. Molili su se onim svecima koje je država tolerisala. Na primer, lik svetog Lazara poštovan je u liku afričkog božanstva Babalu Aje, a devica Marija pod maskom Očun, takođe boginje iz afrokubanskog panteona.

Tek u oktobru 1992. Fidel Kastro je promenio ustav i Kuba je od ateističke postala sekularna država. Katolicima je od tada dozvoljeno da se učlane u komunističku partiju, a komunistima da pristupe Katoličkoj crkvi. Povodom posete pape Benedikta XVI pre tri godine, Fidelov brat Raul je Veliki petak proglasio državnim praznikom.

Papstbesuch Kuba Havanna Vorbereitungen Papst Franziskus Werbung Werbebanner

Havana uoči dolaska pape Franje

Ali aktuelne promene na Kubi mogle bi da podriju rastuću moć katolicizma. Naime, približavanje Kube Americi moglo bi podstakne rast evengelističkih zajednica, koje bi predstavljale konkurenciju za sledbenike Vatikana.

"Zatišje je gotovo, na Kubi bi moglo doći do širenja religije kao u drugim zemljama Latinske Amerike," predviđa Kristof Anders, direktor Evangelističke misije u Nemačkoj.

Više od prava na misu

Papa Jovan Pavle II je okončao ledeno doba između komunističkog režima i Vatikana tokom svoje posete 1998. kada je i izgovorio i čuvenu rečenicu: "Neka se Kuba otvori za svet i svet za Kubu".

Papa Franja je proširio tu prećutnu saradnju protiv potrošačkog društva i materijalizma, u čemu mu je pomoglo i uspostavljanje veza između Vašingtona i Havane.

Sada već postoje i konkretne naznake da se odnosi poboljšavaju – kubanske vlasti su dozvolile izgradnju crkve u Havani, prvi put od 1959. godine, kažu informacije iz Vatikana.

Papstbesuch Kuba Havanna Vorbereitungen Papst Franziskus Tuk Tuk Fahrer Plakat Werbung

Mnogi se raduju papi

Uz to, mnogi Kubanci se nadaju da će sloboda religije pomoći da se uspostavi i sloboda mišljenja i političkog delovanja.

"Prava sloboda religije ne ograničava se na to da se drže bogosluženja", kaže komentar digitalnog časopisa "Konvivencija", čiji osnivač je nagrađivani katolički intelektualac iz Kube Dagoberto Valdez Hernandez.

"Crkva mora da ima pristup društvenim mrežama i mogućnost da se politički angažuje da bi sprovela katolička učenja koja se tiču društva. Ona je posrednica i simbol nade na putu ka vladavini prava."

Reklama