Papa i islamski svet

Tema papinog izlaganja u Regensburgu bio je odnos razuma i vere.Vera je za njega nešto potpuno racionalno i ni u kom slučaju nešto što bi zasluživalo ismejavanje.U islamskom svetu morali bi sa tim biti saglasni.

I poziv Pape na dijalog vera morao bi naići na jedinstvenu podršku.Ali, kod osude svetog rata, džihada, od strane jednog hrišćanina kod mnogih muslimana prestaje svako razumevanje. Nijedan nevernik nema pravo o tome da sudi.

Papa je naglasio da je neprihvatljivo nasilno širenje vere uz pozivanje na Boga i da bi potkrepio tezu iskoristio je citat iz spisa iz XIV veka o razgovoru vizantijskog cara i iranskog naučnika koji se može shvatiti kao oštra osuda učenja Proroka Muhameda.Švajcarski teolog Hans Kin, poznat kao jedan od najoštrijih kritičara papstva, u jednom intervjuu je rekao:

„Benedikt je sigurno papa koji želi dijalog religija i sigurno je da nije želeo namerno da povredi druge.Ali, da je reči koje je upotrebio, upotrebio neki Jevrejin u odnosu na Hrista i rekao da je Hrist doneo samo zlo – to mi sigurno ne bismo prihvatili ravnodušno“.

I to je upravo ono što kritičari zameraju Papi – što ni rečju nije pomenuo propuste hrišćanstva: mračni Srednji vek i njegove krstaške ratove, spaljivanje veštica, pogrome Jevreja. Sve to ne govori baš o hrišćanstvu kao religiji razuma i King kaže:

„On je islamu pripisao upotrebu nasilja, a istovremeno hrišćanstvo poštedeo kritike.I mi imamo za sobom nasilje, kao što ga imaju i muslimani ili Jevreji.Svi su vodili svete ratove, dakle to nije bila namerna uvreda muslimana, ali je bilo veoma nesrećno citirati hrišćanskog cara koji izriče sud o Proroku i Kuranu“, smatra King.

Medjutim, šta se tačno podrazumeva pod dijalogom vera? Svakako ne podijumska diskusija u kojoj bi učestvovali predstavnici različitih vera.Karl Jozef Kušel, koji se na univerzitetu Tibigen bavi tom temom kaže:

“Katolička crkva ne smatra dijalog vera bezazlenim komunikacionim dogadjajem – ja ti objašnjavam moju veru, ti meni objašnjavaš tvoju.Reč je o misionarskom poduhvatu – medjuverski dijalog služi tome da se drugi bolje upozna kako bi bio poštovan i cenjen.Ali, i kako bi bio uveren u (ispravnost) Hristove poruke”, kaže Kušel.

Tako i muslimanski teologi shvataju medju verski dijalog. Sve počinje od toga u šta verujem, kakva je moja slika Boga, kako objašnjavam drugim moju veru.Papino pitanje glasi: šta vi u muslimanskom svetu mislite o upotrebi sile u ime vaše vere? Na to pitanje poslednjih dana Papa nije dobio odgovor.