Pao maršal! I šta sad? | Evropa | DW | 01.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Hrvatska

Pao maršal! I šta sad?

Na zagrebačkoj karti nema više Trga maršala Tita koji se sada zove Trg Republike Hrvatske. Ta odluka podelila je društvo koje raspravlja o tome da li se Hrvatska odrekla antifašizma ili zločinca.

Hrvatska metropola ostala je noćas bez Trga maršala Tita koji će se ubuduće nazivati Trg Republike Hrvatske. To je pobeda radikalno desnog Zlatka Hasanbegovića, bivšeg ministra kulture koji je tokom svog kratkog mandata pokušao da disciplinuje kulturu i medije u skladu sa svojim svetonazorima, ali i sa svetonazorima njegove političke partnerke Brune Esih, političke zvezde u usponu od koje se očekuje da postane hrvatska Marin Lepen.

To je i rezultat trgovine u kojoj je gradonačelnik Zagreba Milan Bandić dobio većinu u gradskoj Skupštini, a Esihova i Hasanbegović u glavnom gradu hrvatske dobili laboratoriju za razvoj svog političkog programa koji za sada, osim ideologije, nije ponudio nikakve konkretne razvojne obrise.

Na redu su drugi gradovi?

„To je važno nacionalno pitanje i nadam se da će i drugi gradovi postupiti ovako kako će se verujem i ovde dogoditi. Mi smo u 21. veku, građane ne bi trebalo da zabrinjava ta inicijativa“, izjavila je gradska odbornica Bruna Esih pre rasprave koja je potrajala dugo iza ponoći, a okončala se izglasavanjem u kojoj su joj podršku dali i HDZ-ovi odbornici. A to je stranka koja je člana Predsedništva Hasanbegovića izbacila iz članstva, dok je Esihovu uvela u Sabor, nakon čega joj je i ona okrenula leđa.

Zlatko Hasanbegovic

Misija okončana: Zlatko Hasanbegović

„Ova odluka koju bi trebalo da usvojimo je mala i zakasnjela zadovoljština svim žrtvama ratnog i posleratnog jugoslovenskog komunističkog titoističkog terora. Ova odluka je skupštinski epilog četvrtvekovnog građanskog napora. Hvala svima koji su tome doprinosili, od 1990. do danas“, nadahnuto je noćas govorio Hasanbegović. Ali ni suprotna strana nije ćutala.

„Apsolutno podržavam Hasanbegovićevu inicijativu da se table s Trga maršala Tita sačuvaju u muzeju. Tako nećemo morati da pravimo nove kad Titovom trgu već nakon narednih izbora vratimo ime“, poručio je istovremeno bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović: „Ja se možda neću vratiti, posebno ne u Skupštinu Grada. Ali, Tito će se sigurno vratiti na Trg.“

Zatvaranje očiju pred zlom

I upravo to je Hrvatska danas – zemlja u kojoj građani ne mogu mirno i bez strasti da govore o događajima koji su se dogodili neposredno nakon Drugog svetskog rata. „Crveni“ ne mogu da prihvate činjenicu da je Tito odgovoran za sistematski zločin odmazde u kojima su desetine hiljada ubijenih protivnika i njihovih porodica završili nakon rata, bez suđenja, u grobnicama širom Slovenije. Paradoksalno, isti taj tabor zauzeće se za istragu svih ratnih zločina počinjenih tokom Domovinskog rata i kažnjavanje krivaca. Pa će i u neukusnim raspravama na društvenim mrežama dodati kako je slovenske jame trebalo „malo bolje popuniti, pa se danas ne bi događali brojni hasanbegovići“. Isti će zanemariti i verbalni delikt, a i politička robijanja za vreme Titove vladavine, ali će se istovremeno zgražavati nad prekršajnom prijavom za vređanje ili pretnju premijeru Andreju Plenkoviću.

S druge strane, „crni“ će se odupreti bilo kakvoj istrazi skorašnjih zločina, smatrajući da se radi o napadu na samu državu, ali će insistirati na zločinačkom karakteru antifašističke borbe koju je na ovim prostorima predvodio komunista Tito. Za njih je NDH samo težnja za hrvatskom državom, propali projekat kojem je „napakovan“ teret koncentracionih logora i surovih progona. Negiraće će Titu i da je modernizovao Jugoslaviju tokom svojeg doživotnog predsedništva, da je uživao određeni ugled u svetu, ali će podsetiti da je državom upravljao kroz surovi aparat tajnih službi koje se nisu libile da ubijaju ni na teritoriji drugih država.

Kroatien Milan Bandic Brügermeister Zagreb

Pragmatizam iznad svega: Milan Bandić

Za jedne diktator, ali šarmantan, gotovo očinska figura iz njihovog djetinjstva koja je našla mesto čak i u dečijoj zakletvi: „Ako te prevarim, druga Tita ne volim!“ Za druge isključivo čovek koji je kršio ljudska prava i diktator koji je Hrvatsku gurnuo u prisilni savez s bivšim jugoslovenskim republikama.

Tabla na tablu

Radikalna desnica jača i izgleda da je premijer Plenković sklon da sklapa kompromise s njom, dok levica vene u tolikoj meri da je svako kritičko pisanje o njoj već postalo udaranje mrtvog konja. Jer upravo je zadnji protest protiv promene imena Titovog trga pokazao da mahanje sovjetskim zastavama i zastavom Socijalističke republike Hrvatske neće privući građane koji cene antifašističke vrednosti i Titov doprinos borbi protiv fašizma, ali žele da žive u modernoj i demokratskoj Hrvatskoj. Posledično, čak će i intelektualniji građani opasno zaključiti: svi su isti – zanemarujući pri tom trenutne odnose moći u društvu.

„Ova priča je zauvek završena“, poručio je noćas samouvereno Zlatko Hasanbegović, ikona desnice koji je javnosti postao poznat kroz izjavu da je antifašizam floskula. Ali vrlo je izvesno da je za Hrvatsku, 72 godine nakon što je pobedila fašiste, priča tek započela. Iako će znatan deo građana, nesvestan važnosti obračuna sa sopstvenom prošlošću reći da država ima i važnijih problema.

Jedna tabla je pala, ali još ih je nekoliko s Titovim imenom u Hrvatskoj, sasvim dovoljno za neke buduće političke projekte. Pažnja javnosti se sada okreće ka tablama podignutim u spomen na stradale branitelje iz redova HOS-a na kojima se nalazi ustaški pozdrav „Za dom spremni“. O njima se, tvrdi premijer Plenković, već sedmicama vode pregovori s onima koji su ih postavili kako bi se našlo rešenje koje će zadovoljiti sve strane.

Pogledajte video 05:12
Trenutno na programu
05:12 min

Provokacija u Jasenovcu

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video