Panamski papiri: Mnogo buke ni oko čega? | Politika | DW | 07.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Panamski papiri: Mnogo buke ni oko čega?

Nakon objavljivanja „Panamskih papira“ neka državna tužilaštva u svetu povela su istrage. Istovremeno, sve su glasnije i kritike, a jedna od njih glasi da je pravo pitanje: ko i zašto nije na tom spisku.

Novinari bi rado objavili imena onih koji se pojavljuju kao vlasnici fiktivnih firmi, odnosno firmi koje se sastoje samo od jednog poštanskog sandučeta, ali nisu imali dokaze za konkretne ilegalne radnje. To je na meti kritike koja stiže od advokata, finansijskih eksperata, ali i ljudi iz medija. U stručnom magazinu „Medija“ objavljeno je na primer da se radi o „upitnim rezultatima“ novinarskih istraživanja.

Finansijski ekspert Dirk Miler za Dojče vele kaže: „Već decenijama znamo da fiktivne firme postoje. Znamo i da je Panama tipičan primer za sedište takvih firmi. Gde je tu onda iznenađenje?“ Miler dovodi u pitanje „veliki skandal“ i postavlja odlučujuće pitanje: „Istinski zanimljivo pitanje je to ko nije na listi, a ne ko jeste.“ Upada u oči da se radi o imenima iz regiona i zemalja sa „politički druge strane“ – o ljudima iz Kine, Rusije, arapskog sveta… „Gde su velika imena iz Amerike? Da li su ta dokumenta pre objavljivanja, optimirana uklanjanjem nekih imena?“

Objektivno novinarstvo?

Milera zabrinjava i to što Međunarodni konzorcijum za istraživačko novinarstvo (ICIJ), koji je uključen u celu priču oko „Panamskih papira“, preko američke neprofitne organizacije Centar za javni integritet, finansira, između ostalih i Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša. „Ta grupa je u prošlosti uvek bila predmet spora zbog jednostranog izveštavanja, ali i zato što je sledila političke interese“, rekao je Miler. Organizacija novinara i sama je priznala da je filtrirala samo ona imena su na listi sankcija UN. Miler se dakle pita: „Zašto se ciljano sortiraju određeni ljudi? Zašto se ne uzimaju u obzir svi? Zašto postoji interes da se Putin, čije se ime uopšte ne pojavljuje, dovodi u vezu sa 'Panamskim papirima'?“

Slično razmišlja i Kreg Mari, bivši britanski ambasador u Uzbekistanu, koji izjavu novinara koji su istraživali dokumenta, a koji su rekli da će „dosta materijala ostati poverljivo“, vidi „diplomatsko licemerje“.

Symbolbild Korruption Bestechung

Fiktivnih firmi ima više od 200.000 - a pretpostavlja se da je njihov broj čak daleko veći

Pseudo-skandal?

„Mnogo buke ni oko ničega!“ – to je ono što plaši austrijskog ministra finansija Hansa Jerga Šelinga. On naglašava da postojanje fiktivnih firmi ne predstavlja automatski organizovani kriminal. Poreski legalne mere ne smeju da se mešaju sa kriminalnim radnjama“, podseća Šeling.

Optužbe panamske vlade da se radi o ciljanom klevetanju zemlje utoliko su razumljive jer i u samoj Evropi i dalje postoje poreske oaze: Luksemburg, Irska, Malta, britansko ostrvo Džersi ili Holandija klijente privlače ogromnim poreskim povlasticama. Isto važi i za američke države Delaver, Nevadu i Vajoming, što možda može i da posluži kao objašnjenje zbog čega fiktivnih firmi poznatih Amerikanaca nema u toliko velikom broju u Panami.

Mihael Fuhs, poslanik i zamenik šefa poslaničkog kluba CDU/CSU u Bundestagu, upozorava na opasnost od ishitrenog pravljena skandala, a predsednik nemačkog Saveza poreskih platiša Rajner Holcnagel ponavlja da posedovanje prividne firme nije kažnjivo.

Članovi grupe novinara koja je istraživala „Panamske papire“ i sami su naglasili da iznad svega stoji načelo po kojem su svi nevini dok im se ne dokaže krivica. Advokat nemačkog vozača Formule 1 Nike Rozberga saopštio je da je razlog što on ima takve firmi ne samo u Panami, već i na britanskim Devičanskim ostrvima, isključivo u „pravnim garancijama i pravnoj odgovornosti za firmu“. Rozbergov advokata objašnjava da nije reč o visini poreza, već o mogućnosti da se međunarodno posluje. Rozberg je inače rezident Monaka i tamo je obavezan da plaća porez.

EU Gipfel in Brüssel Gruppenfoto

Ministri finansija EU žele da zatvore poreske oaze - ali po tom pitanju nisu baš uvek jedinstveni

Mnoge banke ne spore da učestvuju u posredovanju u tzv. ofšor-konceptima. Nemačka Dojče bank i hamburška privatna banka Berenberg potvrdile su poslovanje sa fiktivnim firmama i istovremeno naglasile da je to u skladu sa zakonom. „Gde je tu skandal“, pitaju se bankari, ali i dodaju da više neće pružati takve sporne usluge.

Ništa još nije dokazano

Trenutno se čini da se skandal „Panamskim papirima“ se sastoji samo od navodnih kriminalnih aktivnosti fiktivnih firmi. Međutim, još ništa nije dokazano. Zato kritičari tih otkrića postavljaju pitanje: šta novinari nameravaju da preduzmu dalje? Iz Saveza za istraživačko novinarstvo moglo se čuti da je glavni zadatak novinara bio samo da to objave – sve ostalo je stvar državnih tužilaštava i poreskih institucija.

„One moraju da imaju čvrste dokaze“, kaže Karl Dolan, direktor predstavništva pri EU organizacije za borbu protiv korupcije „Transparensi internešenal“. „Pronaći takve dokaze, moglo bi da uspe samo u izuzetno retkim slučajevima“.

Iz advokatske kancelarije „Mosak Fonseka“, koja se dovodi u vezu sa „Panamskim papirima“, tvrde da mogu da dokažu da fiktivne firme osnovane uz njihovo posredovanje, nisu korišćene za utaju poreza, pranje novca ili u druge kriminalne svrhe. Ako većini vlasnika fiktivnih firmi uspe da dokažu da nisu obavljali nikakve ilegalne poslove, već da su samo nemoralno izbegavali da plaćaju porez, onda objavljivanje „Panamskih papira“ neće imati naknadne posledice, ocenjuju finansijski eksperti vodećih advokatskih kancelarija koje su specijalizovane za poreske poslove. Možda je istinski skandal u stvari dvostruki moral međunarodne politike, koja se ne bori dovoljno odlučno protiv poreskih oaza.

DW.COM

Reklama