Palestinski dečaci u izraelskim zatvorima

Izraelski vojnici došli su usred noći u džipovima i u oklopnim vozilima. U svojim teškim čizmama i naoružani do zuba, popeli su se uz stepenice i pokucali na vrata porodice Mershad u Beit Omaru, selu u južnom delu Zapadne obale na reci Jordan. Tražili su Muhanada, jednog od četiri sina. Tom krhkom dečaku tada je bilo 14 godina. Otac Zakik se seća: „Bila je to noćna mora. Došli su u tri sata ujutro u džipovima i oklopnim vozilima. Vojnici su u početku bili iznenađeni što se radi o jednom dečaku. Muhanad je vikao: 'Držite me! Ne dajte da me odvedu!' Sakrio se pod ćebetom. Vikao je: 'Imam ispite, imam ispite! Želim da ostanem ovdje!'“

Muhanad je odveden sa lisicama na rukama i povezom na očima. Roditeljima nije bilo dozvoljeno da budu uz njega. U naselju Ecion su ga dva vojnika satima saslušavali. „Pitali su me da li sam bacao molotovljeve koktele i kamenje. Rekao sam da nisam. Dvojica koja su me saslušavali, tukli su me palicom po glavi i leđima“ priča Muhanad. U zatvoru je ostao 26 dana.

Trauma za celu porodicu

Pušten je na slobodu uz kaucije od oko 1.000 evra. Hapšenje nije traumatizovalo samo njega, već i njegove roditelje i braću. Njegovoj majci, Suhad, i sada navru suze na oči kada o tome misli. „Bilo je grozno. Nisam mogla da ga zaštitim, da ga zagrlim. Nisam mogla da idem sa njim. Bio je to grozan osećaj – da ne mogu da mu pomognem – jako loše iskustvo“. I sada, kada neki od njenih sinova napusti kuću, nju ispuni strah. Ona se moli Bogu i čita Kuran sve dok se mladići ne vrate kući. „Ne želim više nijednom da doživim da mi uhapse nekog od sinova. Radije bih umrla nego da to još jednom doživim.“

Žele da zaplaše Palestince

Za Ajeda Abu Ektaiša iz palestinske Sekcije za prava deteta (DCI), Muhanadov slučaj nije ništa neobično. Muhanadovo rodno selo Beit Omar smešteno je na putu ka Hebronu i okruženo je jevrejskim naseljima. Tu često dolazi do sukoba između naseljenika i armije s jedne, i Palestinaca s druge strane. Hapšenja Palestinaca, pa i palestinskih dečaka su svakodnevna stvar.

„Iza hapšenja stoji ideja da se Palestinci uplaše i da se ne usude da učestvuju u aktivnostima usmerenim protiv okupacije. Kada uhapse dete, to služi kao upozorenje za druge da ne treba da se protive okupaciji“, kaže Abu Ektaiša. Njegova humanitarna organizacija sa sedištem u Ramali, mladima i njihovim porodicama daje pravne savete. Organizuje za njih advokatske usluge. Pored toga, ta organizacija prikuplja i dokumentuje izjave svedoka – mladih koji su bili u izraelskim zatvorima. Prema podacima te organizacije, od 2000. godine uhapšeno je više od 7.500 palestinske dece i mladih. Oko 700 godišnje. Većina njih svedoči o zlostavljanjima tokom vremena provedenog u zatvoru.

Kao okupatorska sila, Izrael ima pravo i obavezu da se u okupiranim područjima pobrine za to da se zakoni poštuju. Pri tom vojska mora da u skladu sa zakonom poštuje prava mladih. Izraelska organizacija za zaštitu ljudskih prava Btselem, tu uočava velike nedostatke. Predstavnica te organizacije Nama Baumgarten-Šaron kaže da se hapšenja dešavaju uglavnom noću, jer se na taj način izbegava pružanje otpora.

Autorke: Betina Marks / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković