Palestinska politika: šta može nova vlada u Ramali?

Još od 2007. Palestinsko autonomno područje nepomirljivo je podeljeno na područje Zapadnog Jordana, gde je predsednik Mahmud Abas, i Pojas Gaze, gde je Hamas okupirao kancelarije pokreta Fatah, optužujući ih za hroničnu potkupljivost i neefikasnost. Ali, na području Zapadnog Jordana, predsednik Abas koji je nasledio Jasera Arafata i na čelu PLO i pokreta Fatah, ne uživa nikakav ugled.

Prema proceni dopisnika nemačkog javnog servisa ARD iz Tel Aviva, Jan-Kristofa Kiclera, tamošnji Palestinci odmah nakon Izraela i Izraelaca, na drugo mesto razloga za nezadovoljstvo stavljaju sopstvenu vladu Palestinske samouprave. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, čak njih 60 odsto smatra da bi to trebalo ukinuti, jer su „beskorisni“, „sve više korumpirani“, ali i „samovoljni“.

Za to vreme, za međunarodnu zajednicu predstavlja problem to što vlada Izraela uporno ponavlja da joj je i u ovoj vojnoj operaciji cilj uništavanje Hamasa, a uprkos i rezoluciji Saveta bezbednosti UN i jasnih zahteva Vašingtona, čak se i prekid vatre smatra za nemoguć cilj. Izrael je tako objavio da je u nedavnim napadima iz vazduha ubijen i zamenik komandanta vojnog ogranka Hamasa, brigada Kasam, Marvan Isa i da neće mirovati dok ne budu uhapšeni ili ubijeni i svi drugi lideri terorističke organizacije Hamas. Tek onda se, kažu, može razgovarati o prekidu vatre i postepenom povlačenju izraelskih snaga iz Pojasa Gaze.

Oživljavanje Palestinske samouprave

Bela kuća je svesna da nema velike pomoći od palestinske vlade u Zapadnom Jordanu, niti od sada već 88-godišnjeg Mahmuda Abasa. Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da se Palestinska samouprava „mora ponovno oživeti“ i Abas je to i učinio: dosadašnja vlada Palestinske samouprave odstupila je s dužnosti, a novi premijer postao je Mohamad Mustafa. On je na čelu navodno nadstranačke vlade eksperata.

Mustafa doduše jest priznat ekonomski ekspert, ali je do sada pre svega bio poznat javnosti kao blizak savetnik Abasa. Politički on zaista ne spada ni u kakve frakcije, tako da ni Abasu nije neka pretnja, ali to znači i da ne uživa neku naročitu podršku čak i nekih iz Abasovog Fataha.

Sabri Sajdam, zamenik generalnog sekretara pokreta Fatah, kaže da bi imenovanje nove vlade trebalo da „Palestincima pokaže da smo spremni da se otvorimo, a međunarodnoj zajednici da želimo napredak – ali na osnovi palestinskih ciljeva, a ne ciljeva koji dolaze spolja“.

O Mustafi na čelu vlade ne samo da ne žele ništa da znaju u pokretu Hamas, već i među palestinskim stanovništvom jedva da ima ikakvog poverenja u sposobnosti njegove vlade. Inače, u Palestinskoj samoupravi su poslednji predsednički izbori održani još 2005, a parlamentarni daleke 2006.

Dijana Butu je pravnica. Studirala je na Harvardu i godinama radila za predsednika Abasa. Ali i ona ovu promenu vidi tek kao premeštanje stolica na brodu koji ionako tone: „Razlog je to što Palestinsko autonomno područje nije suvereno. Ono ne kontroliše ni novac, ni granice, ni vazdušni prostor, pa čak ni sopstvene prirodne resurse. Što se svakodnevice tiče, veoma malo je toga što nova vlada može da uradi, jer Izrael kontroliše naš život“, kaže Butu.

Trideset godina od Sporazuma iz Osla

I Havijer Abu Eid bio je politički aktivan u Palestinskoj samoupravi, ali ju je razočaran napustio. On smatra da nikakva vlada Palestinaca nema šanse dok se ne dogod pomak po Sporazumu iz Osla koji još od 1993. (i u dodatku iz 1995.) predviđa mirni suživot, međusobno priznanje Izraela i Palestinske samouprave i postepenu izgradnju institucija države među Palestincima, što bi onda na kraju dovelo do rešenja o „dve države“.

No sve je to i dalje mrtvo slovo na papiru – poslednji ozbiljni pregovori Izraela i Palestinaca održani su daleke 2014. godine.

„Izrael sasvim otvoreno krši sporazum iz Osla i neće biti nikakvih promena sve dok se međunarodna zajednica ne založi da se prekine to slabljenje Palestinske samouprave“, smatra Eid. A ono što najviše slabi, kaže, jeste izraelska okupacija palestinskih područja.

jkk/aš (ard)