Palestinci u Siriji između dve vatre

U Siriji su i Palestinci meta napada. U julu je grupa naoružanih muškaraca, nedaleko od grada Alepo, zaustavila minibus sa članovima palestinske oslobodilačke armije. Potom se sve dešavalo brzo, petnaestorici muškaraca su presečeni grkljani. Pretpostavlja se da su počinioci iz redova protivnika Asada, ali do sada se to tačno ne zna. Prošle godine predsednik Sirije Bašar al Asad naredio je bombardovanje kampa Al-Raml u blizini grada na severu zemlje Latakije.

Prema podacima Centralnog komiteta palestinskog Fataha, od početka građanskog rata u Siriji ubijeno je 200 palestinskih izbeglica. Druge palestinske organizacije govore o većem broju mrtvih i o hiljadama uhapšenih.

Pristalice ili protivnici Asada?

Oko pola miliona Palestinaca koji žive u Siriji nalazi se između dve vatre; opozicioni pobunjenici optužuju ih da podržavaju Asada, a Asadove snage bezbednosti tvrde da su na strani opozicije. Kristofer Gunes portparol Agencije Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) kaže za Dojče vele da je pri tako velikom broju izbeglica teško reći ko je na čijoj strani. Potrebno je pričati i sa samim Palestincima. Mlađi su bliži opoziciji, pri čemu organizacije verne režimu vode glavnu reč u izbegličkim logorima.

Palestinsko rukovodstvo u Ramali zatražilo je od izbeglica u Siriji da se ne mešaju u sukob. Ali to nije tako jednostavno: Uostalom, mnogo Sirijaca našlo je utočište u nekom od 12 palestinskih izbegličkih logora, posebno u Jarmuku, koji danas više liči na gradsku četvrt nego na logor.

Pritom se rastuća nestabilnost u Siriji odražava i na humanitarnu situaciju Palestinaca u logorima, kaže Gunes. „Prema našim procenama, oružanim sukobom pogođeno je oko 225.000 palestinskih izbeglica. Ponestaju im životne namirnice, ali i druge stvari neophodne za život. Već smo imali prve slučajeve meningitisa i tifusa u logorima“, kaže predstavnik UNRWA.

Predratna velikodušnost

Baš kao i UN i palestinsko rukovodstvo u Ramali smatra da je situacija uznemirujuća. Ali konvoj sa namirnicama i lekovima tek je nedavno poslat sa Zapadne obale Jordana u pravcu Sirije. Palestinci su tokom Ramazana sakupili donacije za svoje zemljake u Siriji, jer oni znaju koliko brzo izbeglice mogu da postanu meta napada.

Kada je pokojni palestinski lider Jaser Arafat 1991. podržao Sadama Huseina, Palestinci u državama Golfskog zaliva, morali su da napuste region. I kada su SAD umarširale u Irak 2003, mnogi Iračani su Palestince optuživali za odanost Sadamu. Progonjeni, oni su se zadržavali u logorima na granici sa Jordanom i Sirijom - onoliko dugo dok ih nisu prihvatile druge države.

U Siriji je to do početka građanskog rata bilo drugačije, ukazuje Kristofer Gunes. Sirijske vlasti su bile veoma velikodušne prema Palestincima. „Oni nisu dobili državljanstvo, ali su imali pristup svim državnim službama. Naravno pre sukoba njima je bilo mnogo bolje.“

U međuvremenu, zbog pogoršanja situacije, palestinske izbeglice iz Sirije traže novi dom – pretežno u Jordanu ili Libanu. Ali dok su vrata sirijskim izbeglicama u Jordanu uvek bila otvorena, palestinskim izbeglicama dozvoljeno je zadržavanje samo u pograničnim logorima. Oni ne smeju da uđu u Jordan i u većini slučajeva moraju da se vrate odakle su i došli – u ratom zahvaćenu Siriju.

Autorke: Dijana Hodali / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković