Ozon kao sve veća pretnja

U severnoj hemisferi količina ozona u blizini tla od 1980. raste za šest procenata godišnje. Prema rezultatima najnovijih istraživanja samo u Evropi zbog zdravstvenih problema koje izaziva ovaj gas umire 21.400 ljudi svake godine. U Velikoj Britaniji broj umrlih mogao bi u sledećih desetak godina da poraste za 51 odsto – na 2.400.

Klimatske promene i ozon

Naučnici upozoravaju da borbu protiv otrovnog gasa otežava promena klime, jer promena klime podstiče rast količine ozona, a sve više ozona u blizini tla ubrzava otopljavanje.

Ozon čine tri atoma kiseonika i nastaje reakcijom sunčeve svetlosti i industrijskih i prirodnih gasova. Porastu količine ozona naročito doprinose izduvni gasovi iz automobila i šumski požari. Velika koncentracija ozona izaziva teškoće u disanju, pre svega kod dece i starih.

Gas nije samo štetan za zdravlje, nego i za poljoprivredu, jer smanjuje pre svega prinose pšenice, pirinča i soje. U 2000. godini zagađenjem ozonom koštalo je poljoprivredu EU oko 6,7 milijardi evra. Zagađenjem ozonom moglo bi u nekim delovima Azije, zbog smanjenja prinosa, da ugrozi snabdevanje hranom.

Neophodna globalna saradnja

Istraživači upozoravaju da je neophodna globalna saradnja u sprečavanju zagađenja. „Ozon je svetski putnik i jedan od najprodornijih štetnih gasova“, kaže predsednik britanske radne grupe za ozon Dejvid Fauler. Fauler objašnjava da vremenski sistemi i vazdušne struje prenose ozon i štetne materije koje dovode do njegovog nastanka širom sveta. Mere koje se preduzimaju na lokalnom planu više nisu dovoljne, potrebna je saradnja celog sveta.

Naučnici očekuju da će u Evropi biti sve više dana u kojima se beleže visoke vrednosti ozona, jer promena klime dovodi do učestalih talasa vreline i suše. Globalno otopljavanje podstiče nastanak ozona koji je, posle ugljendioksida i metana, treći najvažniji gas u stvaranju efekta staklene bašte.

Međutim, dok je ozon u blizini tla opasan otrov, na velikim visinama on je blagoslov. Sloj ozona na visini od 20 kilometara od presudnog značaja je za održanje života, jer štiti Zemlju od štetnog ultravioletnog zračenja sunca.