„Ovo je najbolji dan za akciju“
8. jul 2018.
Vođa akcije spasavanja dečaka iz pećine na Tajlandu, Narongsak Osatanakorn rekao je da je akcija započeta jer je nivo vode u pećini optimalan i da su 12 dečaka i njihov trener spremi i odlučni za izvlačenje iz pećine. „Vremenske prilike su povoljne, nivo vode je optimalan, ronioci su spremni, deca su spremna" rekao je Narongsak nakon što su Australjiski stručnjaci bili kod dečaka zarobljenih u pećini da provere njihovo stanje.
Odluka da se počne sa veoma riskantnom akcijom spasavanja je doneta jer je na Tajlandu počela sezona Monsuna i očekuju se velike padavine sve do novembra.
Jedan od spasilaca, Danac srpskog porekla Ivan Karadžić kaže da na putu do izlaza iz pećine ima delova koji su veoma tesni: „Ili se prvo mora skinuti i kroz tesnac progurati rezerovar sa kiseonikom ili morate imati specijalnu opremu". Čak i specijalno obučenim roniocima je potrebno 5-6 sati da pređu ceo put. Dopsnica nemačkoh javnog servisa ARD, Sandra Petersman javlja da će tokom akcije spasavanja svakom dečaku pomagati po dvojica ronilaca.
Dečaci se u pećini nalaze od 23. Juna, na malom prostoru od 10 kvadratnih metara, gde polako nestaje kiseonika, a i higijenski uslovi se pogoršavaju.
U intervju za DW psihološkinja Brigite Luger-Šuster sa Instituta za primenjenu psihologiju na Bečkom Univerzitetu govori o tome kako bi ova situacija mogla da utiče na ove mlade ljude:
DW: Šta se događa sa decom koja su tako dugo zatrobljena u pećini?
Brigite Luger-Šuster: Glavni problem je nedostatak dnevne svetlosti. Kada neko živi isključivo u mraku, nastaje stres, jer je ritam spavanja poremećen. To utiče na sveukupan bioritam. Čovek je naviknut na dan-noć strukturu i kada to nestane, još je teže boriti se sa dodatnim stresom.
Da li deci prete i neki drugi psihički problemi – kao što su noćne more ili klaustrofobija?
Oni zaista mogu imati problema u zatvorenim prostorima. Čak i sam zvuk kiše im posle može prouzrokovati traumu, jer je dečake upravo kiša dovela u ovu situaciju. I može se desiti da nakon ovoga nemaju poverenja u prirodu.
Neki dečaci ne znaju da plivaju. Da će moći da prevaziđu taj strah od vode u ovoj dramatičnoj situaciji?
Da, ljudi to mogu. To nazivamo „energijom preživljavanja". Moramo uzeti u obzir i to da su ovi dečaci sportisti. Dakle, otporni su. Verovatno su vrlo disciplinovani i pretpostavljam da mogu ovladati ključnom situacijom, poput ronjenja iz pećine. Jer samim tim što se bave sportom, oni su u pravilu nešto hrabriji od svojih drugih vršnjaka.
Pored toga, potrebno je i hrabrosti za ulazak u pećinu i u mrak, ne znate šta vas čeka. Možda imaju i malo avanturističkog duha koji bi mogao biti resurs kako bi mogli izaći na kraj sa trenutnom situacijom.
Ima li razlike u tome kako se odrasli, a kako tinejdžeri nose sa ovom situacijom?
To je teško reći. To zavisi i od razlika u kultarama, kao na primer između Evrope i Azije. Oni možda imaju manje straha nego odrasli, jer ne mogu da ocene razmere onoga što se im se desilo.
Da li su odrasli oprezniji od tinejdžera?
Generalno su tinejdžeri više radoznali i manje plašljivi od odraslih. To je činjenica. Tako da oni pre ulaze u rizik, ne shvatajući šta bi to moglo značiti ako se desi nesreća.
Da li će dečacima nakon spasavanja još dugo trebati psihološka podrška?
Ja sam definitivno za to da im se po izlasku obezbedi psihološka podrška da bi se saznalo da li im je kasnije potreban dodatni tretman. Ja bih ih držala pod nadzorom najmanje mesec dana posle izlaska, kako bi se videlo kako se razvijaju. Neki će možda imati problema, a neki neće. To je teško predvideti, jer je sve vrlo individualno i ne zna se kakav bi mogao biti rezultat ovakvih iskustava.
Može li ovakvo iskustvo osnažiti tinejdžere u njihovom budućem životu?
To nazivamo „posttraumatskim razvitkom". Uobičajeno takav razvitak dolazi nakon što je neko bio pod jakim stresom ili iza sebe ima teško vreme borbe sa brojnim psihološkim iritacijama.
Ali, sve dok imaju dobar tretman i društvenu podršku, ljudi iz ovakvih horor-situacija mogu izvući i psihološku korist. Na primer, djeca bi mogla postati nešto osetljivija i društvenija. Mnogi će možda jasnije prepoznati lepotu života.