Otvoreni rat i u sajber-prostoru

Bio je to rat pre rata: dan uoči ruskog napada na Ukrajinu, bilo je blokirano više važnih ukrajinskih internet-stranica – parlamenta, vlade, Ministarstva spoljnih poslova i drugih državnih ustanova.

Hakeri su izvršili takozvane „DDos“ napade (Distributed Denial of Service) na računarske servise kojima se korisnicima onemogućava korišćenje. Reč je o preplavljivanju servisa ogromnim brojem posebno stvorenih zahteva što dovodi do preopterećenja i usporavanja sistema, tako da se više ne može koristiti.

Ukrajina je za te napade optužila Moskvu. Osim toga, na ukrajinskim računarima otkriven je i takozvani Wiper – reč je o programima koji neopaženo mogu uništiti veliku količinu podataka. Ruski napad na Ukrajinu pomoću Wipera zabeležen je i 2017. godine. Ekonomska šteta bila je ogromna.

Pa i sada, kada se u Ukrajini vode fizičke borbe, kibernetički prostor ostaje jedno od bojišta. Zato Ukrajina nije mobilisala samo svoju vojsku, nego i informatičke stručnjake. Vlada je, kako javlja Rojters, tražila dobrovoljce koji su u stanju da odbiju ruske hakerske napade i istovremeno pripreme napade na rusku informatičku infrastrukturu.

Ukrajina je dobila pomoć i od Anonimusa, globalnog hakerskog kolektiva, koji je Kremlju objavio digitalni rat.

Bilo je blokirano više internet-stranica ruske vlade – pretpostavlja se da iza toga stoje hakeri Anonimusa. I ruska državna televizijska stanica rt.com kao i Sputnjik, koje Zapad optužuje za širenje propagande i sada zabranjuje, bile su pogođene sajber-napadima.

Hakerski napadi kao deo hibridnog rata

Mogu li takvi napadi stvarno uticati na ishod rata? Stručnjaci sumnjaju u to, pa tako i Sven Herpig iz fondacije „Nova odgovornost“. „Govorimo o vrućem sukobu, u kojem stvari eksplodiraju i ljudi umiru. Ako sad neko krade podatke ruskog Ministarstva odbrane – nisam siguran da li je to stvarno odlučujuće za rat.“

Uprkos tome, jasno je da Moskva koristi kibernetički prostor za hibridno vođenje rata. Deo te taktike je verovatno i ciljano širenje lažnih informacija. Pre nego što je ruska vojska napala Ukrajinu, korišćene su sajber-operacije u okviru psihološkog rata. „Radi se o tome da se stvori nesigurnost kod stanovništva i slomi njegova volja za otporom“, kaže Herpig.

No u pojedinim slučajevima digitalni napadi mogu i konkretno uticati na ishod rata. Što je neka vojska više digitalizovana, to je teoretski veća opasnost od kibernetičkih napada. Recimo, ruski hakeri su pokušali da manipulišu aplikacije koje Ukrajinci koriste za upravljanje artiljerijom.

Herpig upozorava da se takvom akcijom može doći do važnih koordinata, a onda se mogu bombardovati konkretni položaji.

On sumnja da će ruske vlasti biti previše potresene time što su hakeri iz Anonimusa napali njihove stranice. Naprotiv, Herpig smatra da se time Moskva samo može upozoriti na bezbednosne rupe koje su možda već nameravale da iskoriste zapadne i ukrajinske tajne službe.

Stručnjaci predviđaju da će doći do masivnijih ruskih kibernetičkih napada, s težištem na dezinformacije. Na to bi mogli upućivati i događaji od prošlog petka. Više nemačkih dnevnih novina je javilo da su izvršeni sajber-napadi na njihove internet-stranice i profile na društvenim mrežama. Oni sumnjaju da je reč o „proruskoj dezinformacionoj kampanji".

Napad na NATO?

Manje je verovatno da će Rusija u većem opsegu napasti informatičku infrastrukturu članica NATO. Jer, nije isključeno da bi to moglo biti okarakterisano kao napad koji dovodi do aktiviranja člana 5. Severnoatlantskog ugovora, dakle kao slučaj za pokretanje kolektivne obrane.

No u nemačkom Ministarstvu unutarnjih poslova trenutno ne vide znakove da će doći do takvih masivnih kibernetičkih napada na nemačke ciljeve. „Ali spremni smo i na to“, kaže jedan predstavnik Ministarstva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.