Otpisati dug - ili Grčku? | Evropa | DW | 26.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Otpisati dug - ili Grčku?

Ministri finansija 17 zemalja članica evrozone i grčki kreditori, predstavnici MMF-a i ECB sastali su se u Briselu gde će pokušati da se dogovore o pružanju nove tranše pomoći Grčkoj u vrednosti od 44 milijarde evra.

JAHRESRÜCKBLICK 2011 - A European Union flag waves accross the Parthenon of Acropolis in Athens, Greece on 03 November 2011. Political developments are extremely fluid on Thursday in Athens, a day after a high-profile meeting in Cannes between Greek PM George Papandreou and the German and French leaders, Angela Merkel and Nicolas Sarkozy, a meeting that resulted in the Papandreou government backing off a decision for a referendum in January -- ostensibly to approve a lending agreement -- and instead eyeing a referendum in December over the question of Greece's membership in the Eurozone. EPA/ORESTIS PANAGIOTOU +++(c) dpa - Bildfunk+++

Krise Griechenland

"Ovog puta odgovornost nije na Grčkoj, rekao je Karsten Brzeski, analitičar francuske banke ING. Grčka je počela sa sprovođenjem svih reformi koje su od nje tražili njeni partneri kako bi dobila barem deo nove tranše pomoći u vrednosti od 31,2 milijarde evra, koji su od proleća blokirani. Francuski ministar finasija Pjer Moskovisi je ocenio da je EU spremna za dogovor. "Ne bi bilo odgovorno ako u ponedeljak ne uspemo, posebno s obzirom na napore koje su svi učinili", rekao je on privatnoj televiziji BFMTV. Ministri finansija 17 zemalja članica evrozone pre nekoliko dana nisu uspeli da postignu sporazum kojim se otvara put za deblokiranje finansijske pomoći Grčkoj.

Nezaposlenost u Grčkoj i dalje raste

Luxembourg's Prime Minister and Chairman of the eurogroup, Jean-Claude Juncker, speaks with the media as he arrives for a meeting of eurozone finance ministers at the EU Council building in Brussels on Monday, March 12, 2012. The 17 euro countries are trying to focus on issues beyond the Greek crisis and deal with longer-term issues in their currency union. Finance ministers, meeting in Brussels on Monday, will discuss Spain's high deficits and potentially dangerous imbalances in other countries. (Foto:Virginia Mayo/AP/dapd)

Šef Evrogrupe Žan-Klod Junker

Zemlje evrozone treba da pronađu način kako da se smanji ogroman grčki dug koji preti da 2014. godine dostigne 190 odsto BDP-a te zemlje. Kako navodi agencija Frans pres, MMF pritiska Centralnu evropsku banku da prihvati brisanje jednog dela grčkog duga, ali se ona, kao i Nemačka, koja daje najveći pojedinačni doprinos fondu EU za pomoć, tome oštro suprotstavlja. "Nisam za brisanje tog duga i hoću da se nađe neko drugo rešenje", izjavila je u petak (23.11.) nemačka kancelarka Angela Merkel, ali je i izrazila nadu da će danas biti pronađen način da se Grčkoj pruži nova tranša pomoći. Prema zvaničnim podacima, nezaposlenost je u toj zemlji u avgustu porasla na 25,4 odsto, u julu je bila 24,8 odsto, a godinu ranije 18,4 odsto.

„Svi moraju da se pokrenu“

Nemački član Direktorata ECB Jerg Asmusen upozorio je ministre da odluka mora biti doneta brzo. On je rekao da se nada da će evrogrupa doneti političku odluku o isplati sledeće tranše kredita Grčkoj, a rupa u finansiranju mora biti zatvorena doprinosom drugih zemalja evrozone. Da bi to uspelo, „svi moraju da se pokrenu“, rekao je Asmusen. Prema njegovom mišljenju, ako sada ne bude doneta odluka u korist Grčke, biće dovedena u pitanje budućnost jedne zemlje evrozone.

I Francuska u opasnosti

Uoči samita, Centar za evropsku politiku je saopštio da postoji opasnost da se, zbog problema u Grčkoj, izgube iz vida zastoji u reformama u drugim zemljama Evropske unije. Šef ove institucije, profesor Lider Gerken, za Noje osnabriker cajtung je ukazao na Francusku: predsednik Fransoa Oland „negira ozbiljnost situacije ili se plaši nasilnog otpora u narodu“ kaže Gerken: ako Francuska ne poboljša svoju konkurentnost, preti opasnost da Evropska centralna banka „i za tu zemlju počne da štampa novčanice“, iako ECB ne bi smela da pomaže zemlji „koja nije uspela da uradi svoje domaće zadatke.“ Gerken kaže da erozija konkurentnosti Francuske dovodi do poskupljenja francuskih proizvoda – kako na izvoznim tržištima tako i kod kuće, jer i Francuzi sve više kupuju jevtiniju robu iz uvoza.

beta/dapd/afp/sb/ii