Otkud tolike razlike u smrtnosti od korone?

U većini zemalja Evrope je drastično opao broj osoba koje umiru od posledica povezanih s koronom. Razlog je što je sve više starijih osoba vakcinisano jer se upravo po njih zaraza najčešće završavala kobno.

Pandemija nije prošla, ali mnogo toga govori da je Evropa u završnoj fazi krize. No baš sad upada u oči kako se taj pozitivan razvoj ne odvija podjednako u svim državama. U državama kao što su Bugarska, Rumunija i Slovačka, smrtnost je još uvek visoka. Pokazuje se razlika „bogatih“ i „siromašnih“ gde je i zdravstvo slabije opremljeno, a i vakcinisano je manje osoba.

„Ovaj april će mi ostati u bolnom sećanju“, piše Luba Kasova. Ona radi kao medijska savetnica u Londonu, a njen otac živi u Bugarskoj. „Dok sam ja primila prvu dozu cepiva, moj 85-godišnji otac je umro u Bugarskoj bez prilike da se vakciniše. Zašto sam ja kao žena srednjih godina bila zaštićena, a oko 90 odsto osoba preko 80 godina u Bugarskoj nisu?“, pita se ona u članku koji je objavio londonski Gardijan.

Novac i za lekare, lekove i – informacije

Razlike počinju kod zdravstvenih sistema: prema informacijama Evropskog zavoda za statistiku, u Poljskoj na 100.000 stanovnika dolazi 238 lekara – to je najniža stopa u EU. U Mađarskoj ih je 338, u Belgiji 312, a u Velikoj Britaniji 284. Iako ni u Nemačkoj lekari nisu ravnomerno raspoređeni po celoj zemlji, u proseku dolazi 431 lekar na 100.000 stanovnika.

Ni broj lekara ne znači sve: u Bugarskoj je zapravo povoljna kvota od 421 lekara na 100.000 stanovnika, ali sa četiri odsto smrtnosti zaraženih je, prema statistikama Univerziteta Džons Hopkins“, ta zemlja u samom vrhu po smrtnosti.

Natprosečno mnogo preminulih je i u Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji i Italiji i tu svakako ima više razloga: prvi je što ni lekar ne može mnogo ako nema lekova i bolničke opreme. Onda dolazi i razlika u mogućnosti informisanja lekara: u medicinskim krugovima se čuje da je, pogotovo na početku pandemije i terapija negde znala biti potpuno pogrešna.

Vakcinacija starijih kao spas

To je stvar i udela pre svega rizičnog dela stanovništva koji je vakcinisan: Nemačka se teško može istaći kao država u kojoj se vakcinacija sprovodila brzo i efikasno, ali je prema informacijama Instituta „Robert Koh“ ipak već do sredine februara bilo vakcinisano 20 odsto populacije starije od 80 godina, u Francuskoj je to bilo već 23 odsto. Ali u Italiji – samo 6 odsto.

Mateo Vilja iz italijanskog Instituta za međunarodnu politiku je zato uveren: „Italija je mogla da spasi živote da je zdravstveno osoblje bilo brže vakcinisano“, a i cepljenje starijih osoba je bilo loše organizovano. Rezultat je da je sve do kraja prošle godine Italija bila na veoma visokom nivou po broju preminulih i tek ove godine je taj postotak pao na oko 3 odsto.

„Tu se vidi učinak vakcinacije“, uveren je Dominik Štilfrid iz nemačkog Instituta za opskrbu lekara. Obzirom da je cepljeno sve više starijih osoba, pala je prosečna dob zaraženih na ispod 40 godina – a oni imaju daleko bolje izglede na ozdravljenje. Sličan razvoj se već video i u Velikoj Britaniji gde je smrtnost s preko 15 odsto pala na 2,84 odsto ili u Francuskoj gde je prošlog aprila smrtnost bila rekordna 24 odsto da bi ovog juna ona bila još samo 1,91 odsto.

Svakako ima više razloga što je mortalitet toliko opao: to je posledica i mera zaštite i većeg iskustva u lečenju, ali dobar deo je svakako zasluga činjenice što je sve veći udeo stanovništva imunizovan.

No za bugarsku savetnicu u Londonu su ta saznanja beskorisna: kad je njen otac umro, u Velikoj Britaniji je već 97 odsto osoba starijih od 80 godina primilo barem prvu dozu, u Bugarskoj je to bilo sedam odsto. Njen zaključak je gorak: „Moj otac više nije ekonomski bio važan za društvo i zato njegov život nije bio toliko vredan da se sačuva.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu