Otkriven protein koji sprečava artritis

Zglobovi trnu i gore, ruke i noge natiču, pokretljivost popušta. Uzrok nastajanja reumatskog artritisa jeste uništavanje vezivnog tkiva do kojeg dolazi reakcijom imunog sistema obolelog pacijenta. Oko 800.000 ljudi godišnje oboli od reumatskog artritisa, što predstavlja skoro jedan odsto stanovništva Nemačke. Naučnicima sa Maks-Plank-Instituta za autoimunologiju i epigenetiku u Frajburgu uspelo je da dođu do otkrića kojim se omogućava bolje razumevanje tzv. autoimunoloških bolesti kakva je i reumatska artroza.

Sprečiti telo da napadne samo sebe

Naučnici pod vođstvom molekularnog biologa Mihaela Reta otkrili su da ćelije brže reaguju na signale za stimulaciju/nadražaj, koji vode nastavku bolesti kakva je artritis. Oni te signale lakše šire ukoliko telu nedostaje protein PTP1B koji spada u grupu B-limfocita. Ukoliko ti proteini nisu prisutni u obimu koji je uobičajen i normalan, to dovodi do žestoke reakcije autoimunološkog sistema, kojom telo počinje da napada prethodno zdravo vezivno tkivo.

„Iznenađenje je predstavljala činjenica da su tzv. B-ćelije na taj način bile uključene u nastanak oboljenja“, izjavio je Ret u intervjuu za Dojče vele. „Do sada smo polazili od pretpostavke da one, čim se aktiviraju, proizvode antitela. Sada smo otkrili da one u osnovi imaju jaku funkciju koja reguliše procese u imunološkom sistemu.“

PTP1B je tzv. Gatekeeper – neka vrsta vratara. Ukoliko je prisutan u punom obimu, sprečava širenje toksičnih signala. Tako taj protein sprečava telo da napadne svoje sopstveno tkivo, što je slučaj sa pacijentima sa reumom i oboljenjima zglobova.

Još daleko od izlečenja artritisa

„Pronaći način delovanja tog proteina veoma je važno otkriće“, kaže Mihael Ret. Ali ono ne vodi direktno do pronalaska metode izlečenja artritisa. U tu svrhu naučnici bi morali da veštački simuliraju taj protein, ali metodu za tako nešto još nisu pronašli. „U farmakološkoj industriji razvijene su mnoge supstance koje sprečavaju rast i razvoj ćelija“, objašnjava mikrobiolog Mihael Ret i dodaje: „Ali stimulisati nastanak proteina u telu pacijenta sasvim je druga priča“. Ometati ili zaustaviti dejstvo ili rast ćelija je za mnoge naučnike sastavni deo posla, svakodnevica. Ali pojačati rad i aktivnost jednog proteina veoma je težak i komplikovan zadatak“.

Genetski modifikovani miševi

Postoji previše proteina da bi naučnici bili u stanju da svaki od njih istraže i ispitaju da li je u stanju da spreči rast ili razvoj određenog oboljenja, odnosno da li je u stanju da zaustavi supstance koje su zadužene za hemijsku komunikaciju i zaustavi upale. Protein PTP1B su Mihael Ret i njegov tim otkrili sasvim slučajno.

Korisna svojstva proteina PTP1B otkrili su zahvaljujući specijalnim miševima, koje je uzgojila posebna grupa naučnika. Miševi su tako genetski izmenjeni da je naučnicima uspelo da unište protein PTP1B iz njihovih B-ćelija i istraže posledice toga po miševe. „Onda smo rekli, hajde da vidimo šta će se sada dogoditi“, objašnjava Ret.

Autori: Karla Blajker / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković