«Otkačeni» praktikant u srcu EU

S druge strane oni su, ipak, samo mali deo ogromnog "mehanizma" zvani Evropska unija, koji neki nazivaju i «svemirskim brodom Brisela». Jedan od njih je Holandjanin Daniel Meiers. Jedan posve netipičan praktikant u Briselu: Daniel ni svojom izgledom ni svojim karakterom ne odgovara slici koju imamo o «tipičnim» praktikantima u srcu EU. Daniel se u Briselu zalaže za zaštitu okoline... i pri tome se ne odvaja od svog zarđalog, prastarog bicikla: «Ja dolazim iz Holandije i imam pravi pravcati holandski bicikl. U mojoj domovini svi voze bicikl, a ne samo ljudi koji se brinu o zaštiti okoline.

Ali u Briselu su stvari drugačije. Ovde se biciklisti izlažu opasnostima zbog brojnih kolona vozila. Ako ovde voziš bicikl to je kao da šalješ političku poruku. To mi doduše odgovara.»

«Ja sam odgovoran za sve...»

Daniel (28) potiče sa severa Holandije i tek je pre nekoliko sedmica stigao u Brisel. Razlog je dobro plaćena jednogodišnja praksa u organizaciji za zaštitu okoline - Friends of Earth, gde radi na kampanji protiv korišćenja atomske energije: «Ja se osećam odgovornim za sve što činim i zato pokušavam sve ono čime se bavim da uradim na najbolji mogući način. Ali ne volim druge ljude da prisiljavam da prihvate moje mišljenje. Ja im samo mogu pokazati šta su alternative. Ne volim da mi ljudi govore što bih ja trebalo da radim... i ako to kažu ja to ionako neću učiniti.» Umesto toga, kako kaže junak naše današnje priče, on pokušava ljude ili institucije Evropske unije uveriti “snagom argumenata”. Praktikant Daniel kritikuje te institucije otvoreno: «Ovde je sve nekako okrenuto privredi. Čak i sve ove visoke, zgrade. Naravno da se pitam isplati li se sav taj angažman. Ali nema smisla ni sve smatrati negativnim. Jednostavno pokušavam nešto da poboljšam, tj. Da Evropsku uniju učinim malo zelenijom.» Jedna od brojnih aktivnosti u ostvarenju tog cilja je i učestvovanje u posebnom obilasku Brisla koju organizuje jedna holandska organizacija i u okviru koje se zainteresovanim posetiocima objašnjava kako funkcioniše lobiranje u Evropskoj uniji. Daniel je svestan da je i on na neki način jedan od «lobista», koji se “bavi” temom zaštite klime i energetskom politikom: «Pitam se jesam li zaista jedan od njih. Očito jesam. Na kraju krajeva i ja pokušavam da utičen na politiku. Dakle, i ja sam lobista. Ali lobisti su zapravo na lošem glasu... i ja bih morao biti deo te grupe? To mi je čudno.»

«To nije dobro za mene»

Daniel se od ostalih praktikanata u Briselu razlikuje već na prvi pogled: on nosi sportsku obuću, zelene pantalone, šarenu majicu kratkih rukava i jaknu na koju je prišio ambleme u duginim bojama: «Moja odeća nije u skladu sa službenim dress-code-om ovde. Ako bih nešto drugo obukao možda bi me ljudi ozbiljnije shvatali, ali bih tada imao osećaj da to nisam ja. Zato sada i izgledam kao da nisam deo svega ovoga.» Simpatični i netipični holandjanin Daniel nema baš dobro mišljenje o svojim kolegama, drugim praktikantima u Briselu, koji su se bez pogovora prilagodili pravilima koji vladaju u središtu EU. Daniel je mlad čovek koji ima principe u svome životu i tih se principa ne želi odreći ni onda kada bi mu neko ponudio dobar posao: «Ja sam možda malo naivan ali ja verujem u ljudsku dobrotu. Kada vidim sve te lobiste koji rade na primer u domenu auto-industrije, ne mogu verovati da oni čine to što čine i to samo zbog novca. Uopšte ne razumem kako to mogu. Ja to ne bih mogao. To ne bi bilo dobro za mene.»