Osveta je slatka…

U epskoj poemi, "Don Zuan" Bajron je napisao: "Osveta je slatka - posebno zenama.". Ali nova naucna istrazivanja zasnovana na snimcima mozga magnetnom rezonanacom, pokazuju da su muskarci ti koji su prirodni osvetnici.

U ovom istrazivanju, ispitanicima je predocena situacija u kojoj bi mogli prisustvovati zlocinu, te videti da je zlocinac uhvacen i kaznjen elektricnim sokom. Na snimcima magnetne rezonance muskih ispitanika u toj situaciji nerazradjena mozdana masa bi se osvetlila, a takodje i povezala sa centrima za osecaj zadovoljstva.

Suprotno muskarcima, dok su gledale kaznjavanje zlocinca, zene ispitanici nisu reagovale centrima za uzivanje. Iako su izjavile da im se zlocinci ne dopadaju, njihovi centri za sazaljenje su se ukljucili kada su zlocinci kaznjavani.

Na neki nacin, ova studija prvi put dokazuje ono sto je vec odavno poznato: zene su generalno saosecajnije od muskaraca i muskarci su u većoj meri skloni zluradosti, te osecaju pakosno zadovoljstvo dok gledaju tudju nesrecu.

"Muskarci su ispoljavali vecu zelju za osvetom i osecali zadovoljstvo kada bi neposteni ljudi bili zasluzeno fizicki kaznjeni", kaze doktorka Tania Singer, šefica istarazivackog tima sa Univerzitetskog Koledza u Londonu.

Ali mnogo vise od osudjivanja muske zelje za osvetom, Singerova naglasava da to ima vazan uticaj na drustvo. "Ovakav nacin reakcije verovatno je imao znacajnu ulogu u evoluciji drustva", kaže lekarka, i dodaje da je vecina ljudi u grupi motivisana da kaznjava one koji varaju.

Ovo istraživanje je deo niza istraživanja koja predstavljaju pokusava da se pronikne u razloge odredjene vrste ponasanja i emocija simultano prateci psiholoske promene u mozgu. To je do sada najveci uspeh postignut razlicitim vrstama snimanja mozga.

"Snimanje je tek u povoju, ali mi sada prelazimo iz opisne u mehanicku fazu ove studije." kaze doktor Klaas Stephan, jedan od autora.

U prosloj godini, istrazivaci sa Kalifornijskog Univerziteta u Los Andjelesu su koristili skenere da bi posmatrali mozak prilikom razlicitih simulacija. Tim sa Pensilvanijskog univerziteta je proucavao snimke mozga i njegove reakcije na gadjenje izazvano fizickim i psihickim nadrazajima. Cilj proucavanja je bio da se ispita u kom se delu mozga stvaraju koje vrste emocija.

U Nature studiji, pored snimaka mozga, ispitanici su popunili klasican upitnik sa pitanjima tipa "kako ste se osecali dok ste gledali osvetu koja je bila opravdana?".

"Posmatrali smo istu stvar i kroz ponasanje i pomocu snimaka, tako da sada imamo biolosko objasnjenje za odredjenu vrstu ponasanja", kaze doktor Stephen.

Singerov tim, koji je prethodno pomocu magnete rezonance otkrio gde se nalazi centar za sazaljenje, sada pokusava da otkrije da li je nivo sazaljenja povezan sa simpatijom prema toj osobi koja je kaznjena. Ova grupa istrazivaca nije pravila polne razlike medju ispitanicima.

Da bi obradili osecaj svidjanja ili nesvidjanja ovaj tim je angažovao 32 dobrovoljca. Od dobrovoljaca je bilo trazeno da gledaju igru u paru koja je vezana za dobijanje novca i u kojoj bi oba partnera bila na dobitku ako bi igrali u korist onog drugog. Medju dobrovoljce su tajno ubačeni glumci koji je trebalo da se ponasaju sebicno.

Onda je igracu data odredjena kolicina novca i receno je da moze da zadrzi novac ili da ga da partneru. Partner je onda, opet, mogao da zadrzi novac za sebe ili da ga vrati. U slucaju da vrati novac suma bi se automatski utrostrucila. Ako bi partner bio otvoren za saradnju i vraćao novac partneru, oba partnera bi profitirala. Ako bi jedan od partnera bio sebican, onda bi samo on profitirao a onaj drugi bi ostao praznih dzepova.

Izucavanje emocija kroz ovakvu vrstu igara je dobro prihvacen deo klasicnih psiholoskih ekperimenata.

Buduci da su bili uslovljeni time da li im se svidjao jedan od partnera ili ne, 32 ispitanika su onda bila snimana skenerom dok su gledali kaznjavanje razlicitih partnera.

Kako su snimci pokazali, i mussarci i zene su osecali sazaljenje prema partneru koji im se dopadao.Ali, na iznenadjenje naucnika, zene su osecale sazaljenje, iako u manjoj meri, i kada bi bio kaznjen onaj koji im se nije dopadao, dok sa muskarcima to nije bio slucaj.

U sledecim ispitivanjima muskog mozga, istrazivaci su pratili promene u centru za zadovoljstvo. Na snimcima su ti delovi mozga bili osvetljeni kad god bi muskarci videli kaznjavanje onih koji im se nisu svidjali.

Ipak istrazivaci upozoravaju da nije jasno da li je sklonost prema osveti urodjena, ili je bazirana na socioloskom iskustvu.

Singer naglasava da su potrebna opsirnija ispitivanja kako bi se videlo kakve bi reakcije u mozgu izazvala osveta koja nije bazirana na fizickom kaznjavanju.

Ipak, Singer dodaje:" Izgleda da nam je ovo istrazivanje pomoglo da shvatimo da muskarac ima dominantnu ulogu u odrzavanju zakona i izricanju kazne."