Osuda smrtnih kazni u procesu "Ejds" u Libiji
20. decembar 2006.
Struönjaci smatraju da su zrok zaraze katastrofalni higijenski uslovi u bolnici u Bengaziju. Presudu su osudili EU, SAD i mnoge druge zemlje, a kancelarka Angela Merkel pozvala je Libiju da pruži šansu osudjenima u takozvanom procesu sida.
«To je šokantna vest dana, da je nasuprot svih očekivanja, takodje i mog ličnog, odlučujući sud ovom presudom još jednom potvrdio smrtnu kaznnu.»
Rekao je nemački ministar inostranih poslova Frank Valter Štajnmajer, koji je sredinom novembra u pratnji privredne delegacije posetio Libiju gde je razgovarao sa predsednikom Muamarom al Gadafijem, o nemačko libijskim odnosima, ali i o nemačkom predsedavanju EU u prvom polugodištu 2007. Štajnmajer se pohvalno izrazio o budućem poteencijalu Libije, koja u energetskim pitanjima i migracionoj politici igra ključnu ulogu. Tom prilikom nemački ministar inostanih poslova takodje je spomenuo Ejds proces:
« Ja sam prilikom posete Libiji pre nekoliko nedelja još jednom ukazao na naša očekivanja, da će biti nadjeno rešenje, i da će uhapšenima biti otvoren put u slobodu.»
Medjutim optuženi i dalje nisu dobili mogućnost da pobiju optužbe. Ni odbrana, ni svedoci nisu mogli da iznesu dokazni materijal, izveštava Anita Hoh, libijska koordinatorka nemačke sekcije Amnesti internešenal.
U obzir nije uzet ni genetski test koji je izvršio medjunarodni istraživački tim naučnog magazina «Natur». Njihova istraga je pokazala da je virus ejdsa zbog zaraženih špriceva već kružio pre nego što su medicinske sestre i lekar počeli sa radom u bolnici u Bengaziju.
Za Anitu Hoh je sudska preusuda - politička presuda, naknadno popuštanje Gadafija pod pritiskom članova porodica inficirane dece:
«Smatram da je libijski režim popustio, jer su time pronadjeni krivci za odnose u bolinici, pa se za to ne može kriviti vlada».
2004 je Amnesti internešenal poslao delegaciju u Libiju, oni su tada mogli da razgovaraju sa optuženima u procesu, koji su tada ispričali da su pod elektrošokovima prinudjeni da daju priznanja. O metodama libijskog pravosudja Anita Hoh kaže:
«Mučenje, je zakonom zabranjeno, ali nije neuobičajena metoda. Na primer predsednik Fondacije za ljudska prava u Tripoliju, koji je ranije i sam bio politički zatvorenik, na pitanje novinara da li se u Libiji pribegava mučenju, odgovara - da se to sigurno čini.»
Mučenje, smrtna kazna i masivna ograničenja odbrane... Rupert Polenc, parlamentarac iz redova CDU i predsednik Spoljno političkog odbora u Nemačkom Bundestagu pledira za nedhzbarodne posmatrače procesa, zbog čega je uputio jasne kritike na adresu libijskog režima, jer su u suprotnosti sa postulartima EU, kao i Evropkog saveta koji zabranjuje smrtnu kaznu.
Iako je poznato da nije lako uticati na Libiju, važno je da Nemačka i EU poštovanje ljudskih prava postave na podjednako visok nivo kao i bezbednosna pitanja, kaže Anita Hoh.
Što se osudjenih tiče, u ovom trenutku se može govoriti o apstraktnom scenariu. Pred njima je još jedna pravna mogućnost pred smrtnom kaznom: U poslednjoj instanci, Vrhovni sud može poništiti presudu, u najboljem slučaju zbog pridržavanja pravnih principa i ljudskih prava.
Tina Gerhojser