Osam stotina stranica o anticiganizmu u Nemačkoj | Evropa | DW | 07.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Društvo

Osam stotina stranica o anticiganizmu u Nemačkoj

U Nemačkoj postoji kontinuirana diskriminacija zajednice Roma i Sintija. To u svom izveštaju potvrđuje Nezavisna komisija za anticiganizam (UKA) koju je osnovala Vlada u Berlinu.

Berlin: Spomen-obeležje posvećeno Sintima i Romima ubijenim u Evropi tokom nacionalsocijalizma

Berlin: Spomen-obeležje posvećeno Sintima i Romima ubijenim u Evropi tokom nacionalsocijalizma

Nemačka vlada je 2019. godine od Nezavisne komisije za anticiganizam (UKA) zatražila da sastavi izveštaj o položaju Roma i Sintija u Nemačkoj. Izveštaj pod nazivom „Promena perspektive – nadoknađivanje pravde – participacija“ pokazuje da se diskriminacija tih zajednica u Nemačkoj nastavlja, ali i to kako se anticiganizam može suzbiti.

Šta UKA konkretno time misli, obašnjeno je već u predgovoru izveštaja: „Potrebna je temeljna promena perspektive u društvu koje prepoznaje relevantnost anticiganizma, koje kritički promišlja i teži prevazilaženju strukturnih i institucionalnih odnosa moći i nasilja.“ Neophodna je politika ’nadoknađivanja pravde’, kako bi se nadoknadila i nepravda počinjena nakon Drugog svetskog rata nad preživelima i njihovim potomcima.

-pročitajte još: Bernd Fabricius: Nema mesta za anticiganizam

Preporuke UKA

Komisija preporučuje imenovanje poverenika za anticiganizam, uspostavljanje nezavisne savetodovane grupe, stvaranje stalne savezne/pokrajinske komisije i sveobuhvatno priznavanje nacionalsocijalističkog genocida nad Sintima i Romima. Pored toga, trebalo bi da postoji i komisija koja će se baviti napravdom učinjenon nad Sintima i Romima u Saveznoj Republici Nemačkoj. Rezultati izveštaja se baziraju na tri velike i više manjih studija u kojima su analizirane potrebe, izazovi i zahtevi zajednice Roma i Sintija, kao i njihova samoorganizacija u Nemačkoj.

Pogledajte video 03:21

Romi u Srbiji – nevidljivi bez ličnih dokumenata

Isidora Ranđelović je socijalna pedagoškinja i socijalna radnica. Radila je na studiji „Iskustva Sintija i Rima sa rasizmom“ i otkriva jedan primer doživotne traume: „Jedna žena koja je rođena u koncentracionom logoru je preživela i kasnije se kao mlada žena brinula za svoje bolesne roditelje, na koje je vreme provedeno u nacističkom zarobljeništvu ostavilo duboke tragove. Oduzet im je stan i nisu dobili nikakvu odštetu. Živeli su u barakama koje im je grad dodelio nakon rata. Tamo su ih redovno kontrolisali socijalni radnici i policija. Osamdesetih godina, kada su ona i porodica bili na odmoru i kampovali, napala ih je jedna banda i pucala na njih. Kada je stigla policija, traumatizovanu porodicu su pitali šta oni uopšte tamo traže, umesto da su krenuli u potragu za napadačima.“

Ali tu nije kraj: „Ista žena je dvehiljaditih godina bila žrtva rasističkog nasilja dok se šetala parkom. Jedan muškarac ju je više puta šutnuo u telo. Zbog loših iskustava koje je imala, nije potražila medicinsku pomoć. Kasnije je imala infarkt bubrega i zauvek ga izgubila.“

-pročitajte još: Češki Džordž Flojd: Rom ubijen u akciji policajaca

Hajdi Barc je bila koordinatorka „Studije za osnaživanje Sintija i Roma“, Univerziteta Mitvajda. U toj studiji se navode mogućnosti za jačanje i snažnije uključivanje organizacija Roma i Sintija u društveni život u Nemačkoj. Barc može jasno da navede šta je tim organizacijama zaista potrebno:

„Politička volja je izdvojena kao posebno poglavlje u studiji, zato što je dokazano da veliki deo diskriminacije ide preko struktura državnih institucija. To konkretno znači: organizacije se ne bore samo protiv rasizma, već su i same pogođene njime. Pored toga pripadnici zajednice jedva da su zaštićeni od govora mržnje i fizičkog nasilja.“

Roma Lives Matter - kampanja protiv anticiganizma Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu iz Berlina (ERIAC)

Roma Lives Matter - kampanja protiv anticiganizma Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu iz Berlina (ERIAC)

O nama bez nas

Utoliko je važnije, smatra Barc, da Romi i Sinti budu uključeni u rad i odlučivanje o njima, kako bi se bolje razumele njihove potrebe: „Često se govori i odlučuje o Sintima i Romima, bez da su oni u to uključeni.“ Prema mišljenju Hajdi Barc time se ostaje bez mnogo saznanja i kompetencija.

U studiji UKA tematizuje se i uloga medija. Prema rečima Isidore Ranđelović, oni doprinose učršćivanju stereotipa: „Jedan od razloga za nedostatak znanja i stvaranje mitova u kolektivnoj percepciji jeste medijsko jačanje stereotipa, izobličavanje informacija i emocionalizacija vesti u kontekstu zajednice Sintija i Roma.“

„Pitanje svih nas“

O izveštaju Nezavisne komisije za anticiganizam govorilo se na sednici Bundestaga, u četvrtak, 24. juna 2021. Više poslanika istaklo je posebnu odgovornost Nemačke u borbi protiv anticiganizma. Socijaldemokrata Helge Lind ukazao je na činjenicu da taj fenomen nije samo tema u radikalno-desničarskim krugovima: „Anticiganizam nije pitanje drugih i nacionalsocijalista, već je to pitanje svih nas. I nas demokratkinja i demokrata. Ukoliko to ne shvatamo, nikada nećemo osigurati pravdu za Sintije i Rome u ovoj zemlji.“

Centralni savet nemačkih Sintija i Roma pozdravio je raspravu u Bundestagu. To što su se savezna vlada i Bundestag bavili izveštajem komisije i njihovim preporukama, „važan je korak za tu manjinu, kao i za demokratiju našeg društva“, navodi se u saopštenju Centralnog saveta.

Tek će se tokom mandata nove nemačke vlade videti šta je zaista sprovedeno iz izveštaja Nezavisne komisije za anticiganizam.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu