Osam godina od martovskog nasilja | Politika | DW | 17.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Osam godina od martovskog nasilja

Danas (17.3.) navršava se osam godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život.

Episkop raškoprizrenski i kosovskometohijski Teodosije služio je u Prištini parastos žrtvama etnički motivisanih sukoba na Kosovu 17. marta 2004. Paratsos je služen u delimično obnovljenom pravoslavnom hramu Sveti Nikola u Prištini koji je s parohijskim domom bio potpuno spaljen marta 2004.

U Kosovskoj Mitrovici polaganjem cveća i paljenjem sveća na spomenik Belog anđela danas je obeleženo osam godina od martovskog nasilja.

Žrtve nasilja

Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova.

U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije. U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.

Protesti u Srbiji

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.

Smoke billows from Serbian Orthodox Church which was set ablaze by ethnic Albanian extremists in the northern Kosovo city of Kosovska Mitrovica, Thursday, March 18, 2004. The apparent arson followed major clashes between the rival Serb and ethnic Albanian communities in the city when ethnic Albanians tried to take control over a Serb-populated area. (AP Photo/Darko Vojinovic) ***Zu Dahmann, Der Status des Kosovo******Zu Sütfeld, Nur fürs Protokoll - UN-Sicherheitsrat debattiert über das Kosovo***

Zapaljena pravoslavna crkva u severnom delu Kosovske Mitrovice

U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do Hrama Svetog Save, predvodili tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano". Stigao je potom i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo.

"Popravite porušeno"

Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali tadašnji visoki funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su tom prilikom, izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno. "Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.

EU je 29. marta 2004. zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Đentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo. Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima. U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata. U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.

U septembru 2004. međunarodni tužilac je podigao prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua. Godinu dana kasnije osuđeni su na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je preminula od povreda zadobijenih tokom martovskih nemira. Prema podacima KPS, za martovsko nasilje na Kosovu u prekršajnim i krivičnim postupcima kažnjeno je 266 osoba, dok istraga o umešanosti kosovskih institucija nikada nije sprovedena.

Euleks je za martovsko nasilje na Kosovu koje se desilo 2004. godine proglasio 14 osoba krivim, a jednu je oslobodio, u okviru devet predmeta na kojima su sudije te misije radile, izjavila je u petak (16.3.) portparolka Euleksa Irina Gudeljević. Gudeljević je za agenciju Beta navela da Euleksovi tužioci rade na još jednom slučaju u vezi sa martovskim neredima. U tom slučaju optužnica je potvrdena i osumnjičeni čeka na suđenje, kazala je portparolka Euleksa.

Dogovor o obnovi crkava

UNMIK i SPC su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira, a prva faza obnove je počela krajem 2005. godine.

U martu 2009. ministar kulture Kosova Valjton Bećiri izjavio je da je na Kosovu okončano oko 80 odsto radova na obnovi 35 verskih objekata koji su oštećeni tokom martovskih nemira 2004. S druge strane nadležni u SPC ističu da nijedna crkva koja se obnavlja posredstvom Saveta Evrope i privremenih kosovskih institucija nije vraćena u prvobitno stanje, niti stavljena u funkciju.

beta/ii/br