Oružjem protiv krijumčara ljudi | Evropa | DW | 13.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Oružjem protiv krijumčara ljudi

Sve je veći broj ljudi koje žele da se domognu Evrope. Evropska unija želi da se bori protiv bandi krijumčara na obali Libije, ali joj je za to potrebna podrška Ujedinjenih nacija.

Pogledajte video 04:50
Trenutno na programu
04:50 min

Bekstvo preko Sredozemnog mora

Nekoliko članica Evropske unije je, pod vođstvom Velike Britanije, podnelo je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Predlog rezolucije za borbu protiv krijumčarskih bandi u Libiji. Rezoluciju je članicama tog najvišeg tela svetske organizacije predstavila lično komesarka EU za spoljne poslove Federika Mogerini. O toj rezoluciji najpre će se otvoriti neformalna diskusija. Mogerini je, nakon posete Kini, uverena da joj je pošlo za rukom da za tu rezoluciju privoli i vladu u Pekingu koja je ranije bila skeptična. Iz krugova italijanske diplomatije, saznaje da bi rezoluciju mogla da podrži i Rusija. I Kina i Rusija, kao stalne članice Saveta bezbednosti, moraju da podrže rezoluciju.

„Objava rata“

Evropska unija je na samitu na vrhu 23. aprila postigla dogovor da ubuduće ciljano traži i uništava brodove ispred obale Libije koji su namenjeni za krijumčarenje ljudi u pravcu Italije. Za to je, prema međunarodnom pravu, Evropskoj uniji potreban mandat Ujedinjenih nacija. Ona želi da joj se, u skladu sa članom VII Povelje UN, odobri da „preduzme sve moguće mere kako bi se sprečilo krijumčarenje ljudi“.

UN Hauptquartier New York Gebäude

Vojnu akciju moraju da odobre UN

Evropski komesar za izbeglice i useljavanje Dimitris Avramopulos želi da se brodovi krijumčara sistematski uništavaju, da se krijumčari hapse, i da se gađa čak i oprema koju krijumčari imaju na libijskom kopnu. „Evropa je već objavila rat kriminalnim bandama koje eksploatišu nedužne ljude i često ih šalju u smrt. Mi to nećemo da posmatramo skrštenih ruku. Pobedićemo ih, uz veliku odlučnost i korišćenje novih sredstava i metoda“, izjavio je Avramopulos još u aprilu.

Po uzoru na anti-piratsku misiju

Evropska unija želi da novu misiju formira po uzoru na misiju „Atalanta“ ispred obale Somalije, čiji je cilj borba protiv pirata. „Atalantu“ je Savet bezbednosti UN odobrilo u leto 2008. Bilo je to prvi put da su UN primenile član VII i svesno ignorisale suverenitet neke države tako što su poslale ratne brodove pred obalu Somalije. Ipak, u tom slučaju je tadašnja vlada Somalije odobrila tu misiju.

Dimitris Avramopoulos PK mit Thomas de Maizière 02.12.2014 Berlin

Dimitris Avramopulos: Potrebna nam je strategija

U Libiji je stanje drugačije. Tamo postoje dve konkurentske vlade i niz pobunjeničkih grupacija koje se međusobno bore. Kritičari zato strahuju da bi vojna intervencija EU mogla da ugrozi pokušaje da se posreduje u građanskom ratu u toj zemlji. Države Zapada su, inače, vojnom intervencijom 2011. godine dovele do pada diktatora Moamera el Gadafija. I tada su za to imale mandat Ujedinjenih nacija.

Prema pisanju britanskog lista „Gardijan“, neke evropske diplomate strahuju da bi pobunjeničke trupe u Libiji, koje zarađuju na krijumčarenju, mogle da pokrenu kontranapade. Pobunjenici imaju i teško oružje, čak i protivavionske rakete koje bi mogli da budu upotrebljene protiv brodova EU ispred libijske obale. Sukob bi mogao da eskalira i da dovede do toga da mora da interveniše i NATO.

Evropski komesar Avramopulos ne želi samo da bude ojačana vojna komponenta borbe protiv krijumčara, već i da se oni krivično gone. Prema saznanjima Agencije za zaštitu evropskih granica „Fronteks“, postoje veze između krijumčara u Libiji i organizovanih kriminalaca u Evropi, na primer sa mafijom u Italiji. „Evropa mora da ujedini napore u borbi na obe strane Sredozemnog mora“, naglasio je Avramopulos tokom posete Malti.

Migranten in Libyen

Izbeglice iz Libije koje je prihvatila obalska straža Italije

„Šta rešavamo ovom akcijom?“

Mnogi kritičari sumnjaju u to da se priliv izbeglica može preseći vojnim sredstvima. Među onima koji nisu uvereni u ispravnost željene misije nalazi se i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. On upozorava da napadi na ribarske brodove pred obalom Libije mogu da ugroze egzistenciju tih ljudi. Ribari bi u tom slučaju bili primorani na još veću saradnju s krijumčarima. Gradonačelnik libijskog Tripolija, Mahdi al Harati, izjavio je za jedan malteški list da na mestima sa kojih kreću brodovi krijumčara žive žene i deca. „Da li će to rešiti problem čak i da se pogode samo brodovi? Krijumčari će prebaciti svoj posao na druga mesta.“

Portparol organizacije za ljudska prava „Amnesti internešenal“ (Amnesty International) izjavio je tokom proteklog vikenda u Tripoliju da imigranti beže brodovima zbog neljudskih uslova za život i bezakonja u Libiji. Ukoliko im se preseče taj put, onda će izbeglice u Libiji biti „napadnute, zloupotrebljene i opljačkane“, rekao je Filip Luter iz „Amnestija“ – jer, nema legalnog načina da ljudi dođu u Evropu.

I Evropska unija je svesna da oružana borba može biti samo jedan segment strategije borbe protiv krijumčara. „Moramo da prihvatimo to da reka izbeglica neće uskoro da presuši“, priznaje i sam Avramopulos. „Krize oko Evrope generisati će nove izbeglice. Stabilizacija prilika moguća je samo na duže staze. Zbog toga se iz modusa akutnog delovanja, moramo prebaciti u modus dugoročnih, strukturalnih rešenja.“

Infografik Flüchtlinge Asylanträge in Europa 2014 Englisch

Kuda odlaze izbeglice?

Evropska komisija će u danas (13.5.) predložiti uvođenje kvota za prijem izbeglica u države Evropske unije. Za sada samo nekoliko država prihvata izbeglice u većem obimu. Italija, recimo, dozvoljava izbeglicama da putuju dalje ka severu zemlje, što je u suprotnosti sa propisima EU. Ona bi morala te ljude odmah da registruje i da donese odluku o njihovim zahtevima za azil.

Sistem kvota još uvek je sporan. Velika Britanija, Finska, kao i niz istočnoevropskih država, kategorično odbijaju da prime više izbeglica. Nakon pobede konzervativaca u Velikoj Britaniji, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova u Londonu je izjavio: „Opiremo se svakom predlogu o raspodeli izbeglica koji ne počiva na dobrovoljnoj bazi.“ A konzervativni mađarski premijer Viktor Orban planove Evropske komisije nazvao je „totalno ludom idejom“.

Audio i video