1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
U odbrani od ruske vojske Ukrajina zavisi od oružja sa Zapada
U odbrani od ruske vojske Ukrajina zavisi od oružja sa ZapadaFoto: Nick Connolly/DW

Oružje za Ukrajinu: hronika nemačkog oklevanja

10. novembar 2022.

Ideja je bila da Nemačka ne šalje određeno oružje direktno Ukrajini, već drugim članicama NATO, a da one onda Kijevu šalju svoje staro naoružanje. Da li je to samo uvod u novu nemačku bezbednosnu politiku?

https://p.dw.com/p/4JHax

Pojam „kružna razmena“ (Ringtausch) mesecima je bio moto nemačke politike prema Ukrajini, ali i sinonim za oklevanje i polovičnost. Ideja je bila da Nemačka isporučuje određeno naoružanje, pre svega borbene tenkove i drugu tešku opremu – ali ne Ukrajini, već zemljama-partnerima NATO. A oni da onda Ukrajini šalju oružje iz starijih zaliha – mahom sovjetske proizvodnje. Razlog: Nemačka izbegava kontroverzno pitanje direktnih isporuka teškog naoružanja Ukrajini, ali ipak pokazuje solidarnost sa napadnutom zemljom. I ujedno doprinosi modernizaciji vojski članica NATO, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi.

Prošlo je više od pola godine otkako se pojavila ideja o tzv. „kružnoj razmeni“, ali to je sad nekako zamrlo. Poljska je u potpunosti odbacila tu ideju, a u slučaju Grčke bili su potrebni meseci pre nego što je postignut dogovor o detaljima. U međuvremenu, neke transakcije su uspešno obavljene, dok su druge još uvek u procesu izvođenja.

Ideju o „kružnoj razmeni“ iznela je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht (SPD)
Ideju o „kružnoj razmeni“ iznela je nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht (SPD)Foto: Thomas Frey/dpa/picture alliance

Vreme je da se sumira privremeni bilans: da li „kružna razmena“ pomaže Ukrajini? Šta to donosi članicama NATO? Da li ideja još uvek ima budućnost? I da li to jača imidž Nemačke koja je vodeća ekonomska sila u Evropi, ali ne preuzima vodeću ulogu u podršci Ukrajini?

-pročitajte još: Ukrajina dobila nemački raketni sistem IRIS-T SLM koji još nema ni Bundesver

Poljska: neatraktivne ponude

Poljska je među glavnim podržavaocima ukrajinske vojske. Ukrajina je od svog severozapadnog komšije dobila, između ostalog, više od 250 starijih borbenih tenkova sovjetskog porekla. To je ostavilo značajnu prazninu u poljskom vojnom arsenalu, a nju bi mogla da popuni upravo „kružna razmena“ sa Nemačkom. Jedino što se na tom planu do danas nije dogodilo ništa. I o tome trenutno nema razgovora sa Nemačkom, potvrdilo je za DW Ministarstvo odbrane Poljske.

Nemačka je prvobitno ponudila da Poljskoj isporuči 20 tenkova Leopard 2A4, ali bi oni bili u funkciji tek za oko godinu dana. Pored toga, Nemačka je bila voljna da se odrekne sto starih tenkova Leopard 1A5 ili polovnih Mardera. „Poljska vlada nije bila zadovoljna tom ponudom“, kaže Justina Gotkovska, ekspertkinja Varšavskog centra za istočne studije.

Poljska zato kupuje stotine najsavremenijih tenkova Abrams od Sjedinjenih Država. U julu 2022, poljsko Ministarstvo odbrane potpisalo je i sporazum sa Južnom Korejom o kupovini 180 modernih tenkova K2.

Borbeni tenk Leopard 2 A4 - ovde tokom vežbi kanadske vojske
Borbeni tenk Leopard 2 A4 - ovde tokom vežbi kanadske vojskeFoto: Courtesy Canadian Armed Forces/REUTERS

Češka, Slovačka i Slovenija

Češka i Slovačka, a u manjoj meri i Slovenija, među zemljama su Evropske unije koje najaktivnije vojno podržavaju Ukrajinu. Slovačka je u proleće 2022. isporučila sistem protivvazdušne odbrane direktno Kijevu i zauzvrat dobila odbrambeni sistem Patriot od Nemačke i Holandije. Bratislava je potom tokom leta svom istočnom susedu isporučila 30 borbenih tenkova, dok je Prag Ukrajini poslao 40 tenkova. Zauzvrat, Slovačka će od Nemačke dobiti 15, a Češka 14 tenkova Leopard. Slovenija je isporučila Ukrajini 28 tenkova krajem oktobra, za šta dobija 43 vojna transportera iz Nemačke.

„U Češkoj se na ’kružnu razmenu’ sa Nemačkom generalno gleda kao na nešto pozitivno i korisno“, kaže za DW češki politikolog Jirži Pehe. „Ona pomaže Češkoj u značajnoj modernizaciji njene vojske.“ Politikolog Grigorij Meseznikov sa Instituta za javne poslove u Bratislavi slično to tumači i u slučaju Slovačke: „Iz Nemačke dobijamo novo i moderno oružje za stare sisteme protivvazdušne odbrane i tenkove.“

Tek posle mnogo oklevanja, Nemačka je opremila ukrajinsku vojsku samohodnim haubicama
Tek posle mnogo oklevanja, Nemačka je opremila ukrajinsku vojsku samohodnim haubicamaFoto: Sven Eckelkamp/IMAGO

No, na političku pozadinu ideje o „kružnoj razmeni“ različito gledaju u te dve zemlje. „Većina češke javnosti ima razumevanja za pacifističku pozadinu posleratne Nemačke, ali ne i zašto Nemačka toliko okleva da isporuči određeno oružje Ukrajini sada kada je jasno da mir može doći samo ako se Rusija vojno porazi“, kaže Jirži Pehe DW.

Upravo tako ocenjuje i Grigorij Meseznikov. I naglašava: „U Nemačkoj bi trebalo da uvide da Rusija ugrožava slobodu svih nas. Bilo bi dobro da Berlin preuzme vodeću ulogu u Evropi u pružanju vojne pomoći Ukrajini.“

Grčka: „kružna razmena“ je u toku

U slučaju Grčke, čitava stvar se razvlačila mesecima – ali sada je „kružna razmena“ u toku: grčka vojska iz Nemačke dobija ukupno 40 tenkova Marder, od kojih su neki već isporučeni. Grčka će u tu svrhu Ukrajini poslati 40 borbenih tenkova sovjetske proizvodnje.

Tenkovi Marder koji su već isporučeni biće korišćeni na grčko-turskoj granici na reci Marici. „Naše oružane snage smatraju da će tenkovi tamo biti najkorisniji“, rekao je premijer Kirjakos Micotakis na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom pre nekoliko dana u Atini. Pogranično područje Marice trenutno je na naslovnim stranama mnogih medija zbog navodnih nezakonitih odbijanja migranata i turskih pretnji teritorijalnom integritetu Grčke.

Olaf Šolc i Kirjakos Micotakis 27. oktobra u Atini
Olaf Šolc i Kirjakos Micotakis 27. oktobra u AtiniFoto: Aristidis Vafeiadakis/ZUMA Wire/IMAGO

Ulaganje u solidarnost

Antonis Kamaras, stručnjak za odbranu u istraživačkom centru za spoljnu politiku ELIAMEP, ne smatra da je isporuka tenkova Marder u toj meri važna za odbranu Grčke. „Najveća politička vrednost je to što grčka vlada ulaže u koncept solidarnosti“, kaže Kamaras za DW. On, međutim, ističe da je korišćenje luke Aleksandropolis kao međustanice za transfer sistema naoružanja, zaliha i municije u Ukrajinu mnogo veći doprinos grčke solidarnosti od isporuke tenkova Ukrajini.

On smatra da je razumljivo da Nemačka muku muči s direktnim isporukama Mardera Ukrajini. „Za nemačku vladu ostaje tabu da vidi nemačke tenkove na istim ratištima kao u Drugom svetskom ratu. To je nemačka istorija“, kaže Kamaras.

Američki helikopter u luci Aleksandropolis
Američki helikopter u luci AleksandropolisFoto: Sakis Mitrolidis/AFP

Nemačka: uskoro bez tabua?

Političar nemačkog SPD-a i predsednik Društva za bezbednosnu politiku, Hans-Peter Bartels „kružnu razmenu“ vidi kao „privremenu fazu nemačke politike, u kojoj se ne želi da se direktno isporučuje oružje Ukrajini“. Međutim, to se u međuvremenu malo po malo menja, jer se na primer raketni bacači i teška artiljerija već isporučuju Ukrajini, ukazuje Bartels za DW. „Jučerašnji skepticizam postaje današnje ’možda’, a sutrašnje ’ponosni smo na to’. Kako rat odmiče, stvari se menjaju.“

No, Bartels nije uveren da je „kružna razmena“ posebno pomogla Ukrajini. Kaže da je mnogo više pomoglo zapadno oružje.

Slovački politikolog Milan Nic iz Nemačkog društva za spoljnu politiku, ideju o „kružnoj razmeni“ vidi samo kao preteču moguće nove nemačke politike – i to ne samo prema Ukrajini. „Lideri zemalja centralne i istočne Evrope pomirili su se s činjenicom da Nemačka nije vodeća sila u Evropi“, ukazuje Nik za DW. „Ipak, smatram da je zamislivo da Nemačka zapravo preokrene tok i postane igrač koji će promovisati jačanje istočnog krila NATO i Evropske unije.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.