Organizovani kriminal „Made in Balkan“ | Izbor iz štampe | DW | 22.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Organizovani kriminal „Made in Balkan“

Policija Austrije odlučila je da se suprostavi organizovanom kriminalu, koji je tu zemlju Evropske unije učinio atraktivnom destinacijom pre svega za prestupnike sa Balkana.

Austrijski Prese izveštava o tri opsežne policijske operacije, koje su raskrinkale više kriminalnih bandi. Pri tome, Austrija je u mnogim slučajevima samo tranzitna zemlja za razne kriminalne aktivnosti, zbog čega su pomenute istrage i dobile međunarodni karakter.

OPERACIJA MEKANIKU: Iza naziva istrage krije se zapravo reč „mehaničar“ (Mechaniker). Zadala je, kako prenosi Prese, ozbiljan udarac bandi sa Kosova, koja trguje drogom. Otac i sin iz Prištine su u jednoj radionicu uzgajali kanabis i tu drogu u velikim količinama dovozili u Austriju. Trik koji im je omogućavao nesmetan ulazak u EU, bio je dvostruki pod u automobilu. Kanabis je bio prilično vešto upakovan da čak ni policijski psi nisu mogli da ga nanjuše. Policiji je bilo potrebno vremena da razotkriju sistem i mrežu ove kriminalne bande, koja je u Beču iznajmljivala jednu auto-radionicu u Šarndorfu (opštini u Beču) za 300.000 evra. Vlasnik radionice navodno nije bio upućen u kriminalne radnje bande sa Kosova, niti ga je iznenadila ogromna suma novca ponuđena za iznajmljivanje. Međutim, u policijskoj akciji od 11. aprila, presretnuta su dva dobavljača i dvojica dilera, koji su preuzimali 88 kilograma kanabisa (trojica Kosovara i jedan Srbin). Vrednost zaplenjene droge: 900.000 evra.

OPERACIJA ALKATRAZ: Austrijska policija je još pre par meseci ušla u trag bandi „Alkatraz“ iz Srbije, koja je odgovorna za veliki broj krađa - ne samo u Austriji, već i u Nemačkoj, Grčkoj, Švedskoj, Francuskoj i Švajcarskoj. Predstavljali su se kao fudbalski navijači i pratili timove na gostujućim utakmicama po Evropi. Međutim, svoja putovanja su iskoristili za najmanje 24 krađe. Ako je suditi prema onom što su krali, srpska banda nije bila preterano izbirljiva. Pored krađe nakita i skupih satova, bavili su se i švercom cigareta. Većina pripadnika ove bande poznata je policiji od ranije. Razlozi za pojačane kriminalne aktivnosti u Evropi, bili su kako navode u policiji, dugovi u domovini.

OPERACIJA ŠILING: Iza trgovine oružjem na prostorima Evrope, krili su se pripadnici bajkerske bande - Hel Ejndžels. Nakon 61 pretresa u Austriji, BiH i Sloveniji, uhapšeno je jedno lice u Sloveniji i 18 u Bosni i Hercegovini. Na licu mesta pronađeno je više pištolja i eksploziva. Zaplenjeno je 300 grama heroina u Sloveniji, 2,5 kilograma u Bosni i Hercegovini. Pripadnici bande sprečeni su u nameri da prokrijumčare i prodaju dve automatske puške i dva Kalašnjikova, zaplenjena na u Štajerskoj, a namenjena kupcima u Švedskoj.

Nemačka ubrzava postupak sa azilantima iz Srbije

Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova želi da po svaku cenu smanji broj građana sa prostora Balkana koji pokušavaju da dobiju azil. Zakon je već spreman. Javnosti će i zvanično biti predstavljen 30. aprila, piše Špigel.

Duisburg Marxloh Roma

Zgrada za privremeni smeštaj potražilaca azila u Duizburgu

Ubuduće bi Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina trebalo da budu na listi „zemalja sigurnog porekla“. Drugim rečima, građani iz tih zemalja, gotovo da više i neće imati osnova za podnošenje zahteva za azil u Nemačkoj. Ministar Tomas de Mezijer zadovoljan je rešenjem, ali ne i političari iz redova vladajuće CDU i CSU. Spisak pomenutih zemalja im navodno nije dovoljno dugačak. „Na toj listi trebalo bi da se nađu i Crna Gora i Albanija“, zahtev je poslaničkog kluba partija Unije. Međutim, o tom problemu raspravljalo se još tokom pregovora o koalicionoj vladi, između demohrišćana i socijaldemokrata i tom prilikom je dogovoreno da se pitanje prevelikog broja potražilaca azila sa Balkana reši promenom statusa zemalja kao što su Srbija, BiH i Makedonija u tzv. „zemlje sigurnog porekla“. O drugim državama sa tih prostora nije bilo reči.

U praksi bi to omogućilo „ubrzavanje procesa razmatranja podnesenog zahteva za azil“. Kompletan postupak bi, kako piše Špigel, bio „ekstremno skraćen“. Potražioci azila ne bi morali dugo da borave u domovima za azilante, jer bi njihovo vraćanje u zemlje porekla bilo sprovedeno po brzom postupku. Ako je suditi prema aktuelnoj statistici, najveći broj potražilaca azila u Nemačkoj, dolazi iz Sirije i Avganistana. Balkanske zemlje su tek na trećem mestu. Tokom prošle godine je iz Srbije, Makedonije i BiH, podneto oko 22.000 zahteva za azil. Odobreno je svega 60. Nevladina organizacija „ProAzil“ kritikuje namere vlade u Berlinu. „Razlog zbog kojeg je tako malo ljudi na kraju dobilo azil, krije se u tome što zahtevi nisu dovoljno oprezno razmotreni. Promenom zakona i statusa balkanskih zemalja, vlasti će imati izgovor za nedovoljno ozbiljno ophođenje prema tim ljudima“, poručuju iz ProAzila.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama