Orban, Merkel i rušenje tabua | Evropa | DW | 16.02.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Orban, Merkel i rušenje tabua

Ovih dana se u Nemačkoj čuje da je saradnja sa desničarima „rušenje tabua“. A šta je onda višegodišnja saradnja evropskih demohrišćana sa Viktorom Orbanom, pita se u svom komentaru Keno Fersek, dopisnik DW iz Budimpešte.

Stranke Angele Merkel i Viktora Orbana i dalje su u istoj evropskoj porodici stranaka

Stranke Angele Merkel i Viktora Orbana i dalje su u istoj evropskoj porodici stranaka

Kakav je tvoj odnos prema desničarima? To je u Evropi proteklih godina postalo političko pitanje svih pitanja.

Za to postoje dobri razlozi: takozvani desni populisti ili desni ekstremisti učestvuju u vlasti u skoro svim istočnoevropskim članicama EU. U Mađarskoj i Poljskoj su čak dominantna politička snaga. U Austriji i Italiji bili su u vladajućim koalicijama, a u mnogim zapadnoevropskim zemljama dišu za vratom strankama centra.  

Ovih dana je to pitanje svih pitanja – da li sme biti saradnje sa desničarima, pa makar i sporadične – u Nemačkoj dovelo do najtežeg političkog potresa poslednjih godina. Govori se o „rušenju tabua“ ili „padu protivpožarnog zida“.

Povod je taktička podrška Alternative za Nemačku (AfD) izboru premijera iz redova Liberala u pokrajini Tiringiji. Pri tirinškim odborom AfD dominiraju ekstremisti čijeg je šefa, prema jednoj sudskoj odluci, dozvoljeno zvati „fašistom“.

Pre toga je u Nemačkoj vladao konsenzus da ne sme biti nikakve saradnje s AfD. Presedan iz Tiringije izazvao je duboku krizu pre u redovima Demohrišćana. Predsednica te stranke Anegret Kramp-Karenbauer najavila je ostavku i odustajanje od kandidature za kancelarku.

Usred tog političkog potresa je u kratkoj poseti kancelarki Angeli Merkel bio mađarski premijer Viktor Orban.

Trenutak posete bio je slučajan, ali značajan: dok je Kramp-Karenbauer najavljivala ostavku jer nema pod kontrolom pokrajinski ogranak koji šuruje s desničarima, kancelarka je primala u posetu čoveka koji je još desnije nego AfD. Čoveka protiv kojeg bi u Nemačkoj verovatno bila pokrenuta istraga zbog sumnje za huškanje i kojeg bi verojatno pratio Ured za zaštitu ustavnog poretka.

Preterano? Viktor Orban doduše uvek za sebe kaže da je demokrata i smešta svoju stranku u konzervativni spektar hrišćanskih demokrata. Do sada nije otvoreno kršio Ustav, pazi na formalnu zakonitost u oblikovanju Mađarske po svojoj meri.

Ali što ga pažljivije svakodnevno posmatrate, to više se stvara slika političara koji se sve češće svesno krši demokratski konsenzus. 

Orban već dugo zastupa nacionalističke pozicije. Još 2012. je u jednom govoru istakao nacionalnu zajednicu svih Mađara u kojoj su vezivne vrednosti „krv i domovina“, hrišćanstvo, porodica i „mađarska sloboda“ – ma šta ovo poslednje značilo.

Podstiče mržnju prema strancima kada dočarava sliku neprijatelja kao opasnog mladog islamskog migranta i govori o „organizovanom migrantskom talasu“ koji navodno uništavaju evropsku hrišćansku kulturu. Orban preuzima narativ desničarskog ekstremizma, govori o „tajnoj svetskoj sili“ i „zameni stanovništva“ u Evropi.

Kada kritikuje anomalije finansijskog kapitalizma ili vodi kampanju protiv američkog milijardera Džordža Sorosa, stalno u to upliće antisemitske stereotipi. Orban budi i predrasude protiv Roma, recimo kada baš na nekim romskim manifestacijama kaže da u Mađarskoj svi moraju da rade i da se od socijalne pomoći i kriminala ne može živeti.

Orban je „izuzetnim državnikom“ nazvao Mikloša Hortija, mađarskog regenta u međuratnom razdoblju, koji je odgovoran za deportaciju i ubijanje stotina hiljada mađarskih Jevreja.

Orban se više puta izjasnio za vraćanje smrtne kazne, a opravdavao je i slučaj uzimanja pravde u svoje ruke kada su 2017. u jednom selu izbušene gume na automobilu lokalnog preduzetnika. To je bila osveta jer je čovek hteo da izbegličkoj porodici pokloni par dana odmora na selu. Orban u toj osveti nije video „ništa sporno“.

U poslednje vreme mađarski premijer izričito hoće da suzbije pravnu državu kada zahteva da se pravosnažne presude ne izvršavaju ako nisu u skladu sa „zdravim narodnim osećajem“. Radilo se tu o obeštećenju koje je sud dodelio zatvorenicima zbog nečovečnih uslova i romskoj deci zbog segregacije u školi.

Angeli Merkel su Orbanova gledišta u najvećoj meri poznata. Kancelarka i mađarski premijer imaju krajnje težak i distanciran odnos. Pa ipak su njihove stranke – barem za sada – ujedinjene u Evropskoj narodnoj stranci (EPP). Orbanov Fides nije isključen iz te porodice stranaka nego je privremeno suspendovan.

Merkel i dalje razgovara s Orbanom, a jedan od razloga je da Fides ne bi pobegao u drugi stranački savez na evropskom nivou.

Jedno kancelarki mora biti jasno: Viktor Orban neće, uprkos povremenim taktičkim popuštanjima, prestati da provocira, podstiče mržnju i truje atmosferu u Mađarskoj i regionu. On je spreman da u pitanje dovede sve demokratske vrednosti i otvori vrata samovolji.

Iz toga proizlazi da s tim čovekom i njegovom strankom ne sme postojati zajednički politički put ni u Evropskoj narodnoj stranci niti bilo gde drugde. Saradnja sa Orbanom je ovih dana često pominjano „rušenje tabua“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama