Orban koristi priliku | Evropa | DW | 14.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Mađarska

Orban koristi priliku

Mađarski Zakon o vanrednim situacijama premijeru i dalje omogućava neograničenu vlast. Viktor Orban ga koristi za ograničavanje građanskih prava i netransparentne poslove.

Nije u koliziji s evropskim pravom – tako je Evropska komisija nedavno ocenila novi mađarski Zakon o postupanju u vanrednim situacijama. Premijer Viktor Orban i njegova vlada su to mišljenje Brisela prihvatili s velikom zadovoljstvom – i od tada njime odgovaraju na sve kritike. Na tvrdnje da je mađarski parlament razvlašćen oni kažu da su to „fejk njuz“ i laži „levo-liberalnih briselskih političara“ odnosno „Soroševe mreže“. To su stvari koje predstavnici vlade u Budimpešti govore gotovo svakodnevno, ponekad i veoma ljutitim tonom.

Svejedno, kritike na račun novog zakona ne jenjavaju. U međuvremenu je i evropska komesarka za pravosuđe Vera Jurova – koja je uzgred bila ta koja je nedavno potvrdila da Komisija u zakonu ne vidi ništa sporno – počela o tom zakonu da priča nešto diferenciranije i sa većom zabrinutošću. O tom zakonu se u sredu (13.5.) raspravljalo i u Evropskom parlamentu.

Brige su opravdane. Takozvani Zakon o zaštiti od korona-virusa je usvojen 30. marta. On premijeru omogućava neograničeno vladanje dekretima. A Orban itekako koristi tu mogućnost. U međuvremenu je (do 12.5.) izdao ukupno 124 dekreta, a usvojeno je još nekoliko desetina vladinih odluka, odnosno naloga pojedinih ministarstava.

-pročitajte još: Orbanove supermoći

Modifikovanje brojnih zakona

Mnogi dekreti znatno ograničavaju rad pravosuđa, zaštitu ličnih podataka, slobodu pristupa informacijama i druga prava građana. Zakon doduše od vlade zahteva da dekreti moraju da služe borbi protiv korona-virusa, ali u mnogim slučajevima to uopšte nije tako. Povremeno se u dekretima uopšte i ne spominje borba protiv pandemije. „Izgleda da vlada koristi situaciju i modifikuje veći broj zakona, što je postupak za koji bi joj bilo potrebno mnogo više vremena u parlamentarnoj proceduri“, kaže za DW Mate Sabo iz Društva za prava na slobodu (TASZ), jedne od najvažnijih mađarskih organizacija za zaštitu građanskih prava.

Sistematskim pretresom mađarskog zvaničnog lista „Magyar Közlöny“ (mađarska verzija Službenog glasnika) i analizom dekreta, stiče se utisak o dimenzijama zakonskih promena koje sprovodi Orbanova vlada. Tokom vanredne situacije u pravosudnom sektoru na neodređeno vreme mogu da se odlože građanske parnice i krivični postupci. Sudovi nisu obavezni da odlučuju o zahtevima zatvorenika i osoba koje se nalaze u istražnom pritvoru. Neke postupke, recimo tužbe vezane uz plaćanje odštete, u vanrednim okolnostima uopšte ne smeju da se vode.

Takođe, znatno je ograničeno pravo na pristup informacijama, odnosno područje zaštite ličnih podataka. Rok za dobijanje informacija od javnog interesa od državnih institucija je utrostručen, do maksimalno 90 dana. Delovi evropske odredbe o zaštiti ličnih podataka (GDPR) su suspendovani. Ministar za inovacije i tehnologiju sme tako da dobije pristup svim raspoloživim ličnim podacima, a građani su obavezani na saradnju s državom.

Netransparentni poslovi

Nadležnosti snaga bezbednosti znatno su proširene. Policija u svakom trenutku i na svakoj lokaciji sme da sprovodi kontrole osoba i druge kontrole, a osim toga i vojska je dobila policijska ovlašćenja. Praktično je van snage stavljeno radno pravo.

Predmet brojnih dekreta je netransparentno poslovanje: tako je recimo mađarska država od Orbanovog školskog druga i „posrednika“ Lorinca Mesaroša, jednog od najbogatijih Mađara, kupila jednu energetsku firmu s elektranom, i to po očigledno previsokoj ceni. Državne mere nabavke trebalo bi proveriti tek naknadno, a roka za proveru procedura i odnosno toga da li je sve u tom procesu bilo u skladu sa zakonom – više nema.

-pročitajte još: Mađarska - maske, mediji i manjine

Osim toga, novac iz fondova Evropske unije sme da se isplaćuje bez analize rizika i inspekcija na licu mestu. Čak 140 preduzeća koje se smatraju relevantnima za održavanje sistema funkcionisanja države – među njima su i predstavništva nekih stranih firmi – stavljeno je pod vojni nadzor. Pritom, Ministarstvo obrane ima pravo uvida u sva poslovna dokumenta.

Parlament zaseda, ali...

Neke mere su usvojene ciljano kako bi se naštetilo opoziciji – 50 odsto svojih prihoda stranke moraju da uplaćuju u „fond za borbu protiv korone“. Orbanovoj stranci Fides to neće mnogo da naškodi, zato što se brojne ideološke kampanje koje potpisuje mađarska vlada ionako finansiraju novcem poreskih obveznika. Vlada može da osniva i posebne ekonomske zone – u jednom slučaju ona je na taj način praktično oduzela kompletni porez na privrednu djelatnost upravi jednog manjeg grada u kojem je na vlasti opozicija. Orban je naredio i ukidanje plaćanja parkinga za motorna vozila – to je jedan od važnijih izvora prihoda u većim gradovima u kojima je na vlasti opozicija.

Dekreti formalno važe samo dok traje vanredno stanje, ali Mate Sabo tvrdi da će mnogo toga ostati na snazi trajno – ili preko sekundarnih odluka koje se donose zbog dekreta, ili zato što se neke stvari jednostavno ne mogu vratiti na staro, na primer neke ekonomske ili finansijske mere. Prema njegovom mišljenju, najozbiljnija stvar je kontrola dekreta od strane parlamenta. Ustav, inače, tokom vanrednog stanja za to predviđa rok od 15 dana, a usvajanjem novog zakona taj rok je u potpunosti izbrisan. „Parlament formalno i dalje zaseda, zato što diskutuje o zakonima“, napominje Sabo, „ali dekreti se ne proveravaju. Zbog toga se može reći da je parlament u stvarnosti razvlašćen.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama