Oproštaj od Srednje zemlje | Mozaik | DW | 10.12.2014

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Mozaik

Oproštaj od Srednje zemlje

U sredu će bioskopi širom sveta biti krcati ljubiteljima Tolkina u izvedbi Pitera Džeksona. „Hobit: Bitka pet armija“ će epskim pokoljem okončati ekranizaciju „Hobita“, daleko manje uspelu od „Gospodara prstenova“.

Filmszene Der Hobbit: Die Schlacht der Fünf Heere EINSCHRÄNKUNG

Kako će se završiti verovatno znaju i oni koji nikada nisu čitali Tolkinovog Hobita (oni retki koji možda ipak ne znaju, neka preskoče ovaj pasus). Pohlepni zmaj Šmaug konačno biva ubijen, pogođen u svoju ahilovu petu. Ništa manje pohlepan nije ni vođa družine patuljaka Torin Hrastoštit kada zaposeda planinu svojih dedova i odbija da deli zlato sa ljudima i vilenjacima. Pokolj na pomolu. A onda stižu sile zla što garantuje još grandiozniju tuču. I ona kod Džeksona traje skoro sat vremena, lete ekstremiteti i nižu se herojstva – konačno element epopeje koji je imao svaki deo Gospodara prstenova. Nažalost, ta megalomanska scena bitke pet armija ostaće jedino po čemu će se pamtiti Džeksonova ekranizacija Hobita.

Jer nisu samo Šmaug i Torin pohlepni. Na novac je lakoma i filmska industrija, producenti i svi oni koji su doneli odluku da relativno kratku knjigu ekranizuju u ukupnom trajanju od osam sati. Svaki od prethodnih pet filmova o Srednjoj zemlji koje je Džekson snimio donosili su po milijardu dolara samo u bioskopima. Podeliti radnju na tri dela je kod Gospodara bilo neophodno i logično dok je kod Hobita – nategnuto. Kritičari uglavnom zameraju previše klanja (što će druge opet naterati u bioskop), ali i odstupanja od originalne knjige na pogrešnim mestima i na pogrešan način.

Ipak Hobita svakako treba videti, makar zato što je to možda i poslednja ekranizacija Tolkinovih dela na Džeksonov način. Prava na dela velikog pisca polaže Kristofer Tolkin, koji je navršio 90 godina. On je odbio da proda prava na Istoriju Srednje zemlje ili Silmarilion, dela koja takođe mogu da se zamisle u Džeksonovoj izvedbi.