Opozicija luta od bojkota do kolona | Evropa | DW | 18.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

Opozicija luta od bojkota do kolona

Godinu dana do predsedničkih i beogradskih, a po svoj prilici i parlamentarnih izbora, srpska opozicija kao da je našla više razloga za podele nego za jedinstvo. Sagovornici DW ne vide previše šansi da se to promeni.

Davno prošlo vreme: Protest od 13. aprila 2019.

Davno prošlo vreme: Protest od 13. aprila 2019.

Nije preterano reći da se stanje u srpskoj opoziciji pogoršalo od bojkota izbora u junu prošle godine. Nakon niza neuspešnih sastanaka i pregovora, nedavno je obelodanjeno da se priča o zajedništvu „raspala“. Prva linija podele je ideološka, dok je druga vezana za odnos prema bojkotu izbora.

Pojedine stranke insistiraju da su političke partije koje su učestvovale na izborima nepovratno kompromitovane, i sa njima ne žele nikakvu saradnju. Lideri Stranke slobode i pravde Dragan Đilas i Narodne stranke Vuk Jeremić upravo oko toga ne mogu da usklade stavove, i bar za sada očito da nema jedinstva oko pomilovanja stranaka koje su, po rečima Vuka Jeremića, učestvovale na „lažnim izborima“.

Nema vremena za čekanje

Lider Dveri Boško Obradović pak smatra da više nema vremena za čekanje, i najavljuje početak sopstvene kampanje. Obradović se vratio retorici protiv „ove“, ali i „bivše“ vlasti u kojoj su bili i Jeremić i Đilas sa kojima je do juče sarađivao.

Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka ističe da to nije iznenađenje, jer je Obradović već više puta izneo ocenu da je opozicija previše pasivna. „Sa druge strane jasno da je Dveri tu imaju najmanju šansu da se spoje u koaliciju sa ostalim strankama, i prema tome imaju i najmanje razloga da čekaju“, kaže Spasojević za DW.

Opozicija je bojkotom uspela u osnovnoj nameri da skrene pažnju na neregularnost izbornog procesa, koji je doneo maltene jednostranački parlament. Međutim, kasnije međusobne svađe i optužbe donekle su potrošile taj kapital, ukazuje novinar Srđan Škoro:

„Imamo odsustvo politike, stava i principa unutar opozicije, i sve čemu prisustvujemo je posledica toga. Umesto da nakon bojkota, kada su se stvari donekle raščistile i znalo ko je gde, budu jači i jedinstveniji, došli su u daleko goru situaciju, i sada su kao opozicija samo nemi posmatrač brojnih afera vlasti“, ističe Škoro za DW.

Bojkot ni(je) opcija

Ako je prošlogodišnji bojkot bio delimičan uspeh, koliko se to može reći za eventualni bojkot narednih izbora? Pojedini opozicioni prvaci, poput Jeremića, već upozoravaju da će opet bojhkotovati ukoliko dijalog vlasti i opozicije ne dovede do ravnopravnih izbornih uslova.

„Bojkot izbora bi svakako morao da bude realna opcija, jer opozicija bi izgubila deo kredibilnosti ukoliko bi se izašlo na izbore na kojima se ništa nije promenilo oko izbornih uslova“, smatra Dušan Spasojević.

„Ali, čini mi se da su stranke trenutno blizu odluke da izađu na izbore. Mislim da bi mali broj stranaka bojkotovao izbore, čak i ako se ne bi popravili izborni uslovi. Prostor opoziciji je sužen jer bojkot nije doneo neke željene rezultate, pre svega ozbiljnije gubljenja legitimiteta režima kako iznutra tako i spolja. A nije usledilo ni neko buđenje građana zbog takve situacije“, dodaje Spasojević.

Škoro deli ocenu da se veći deo opozicije već odlučio da izađe na izbore. „Kao što Vučić čeka neki papir iz Evrope kojim će mahati dok objašnjava zašto je pristao na bezuslovno priznanje Kosova, isto tako i opozicija čeka neki papir kojim će opravdati svoj izlazak na izbore iako se suštinski ništa nije promenilo“, kaže ovaj novinar.

„Da bi se nešto promenilo potreban je pritisak koji ne vidim – umesto toga imamo jalove rasprave o platformama i ko će sedeti u publici tokom dijaloga vlasti i opozicije“, napominje Škoro.

Opet o kolonama

Slično kao pred beogradske izbore 2018, opet se za slučaj izlaska na izbore priča o deljenju u „prirodne kolone“. Odnedavno to se naziva i „crnogorskim modelom“ jer su u susednoj zemlji opozicionari u tri koalicije pobedili višedecenijski režim.

Prirodne kolone su razumna opcija, naročito za beogradske i republičke izbore, kaže Dušan Spasojević. „Ne bi trebalo gurati opoziciju na jednu listu, vidi se da oni to ne mogu da izguraju i da se dogovore. Mislim da su sve liste koje ne rasipaju glasove dobrodošle.“

Sve te razlike i razlikice kao da dovode u pitanje i nalaženje zajedničkog kandidata za predsedničke izbore iduće godine. Neki kažu, još je prerano za imena. Gas je na neki način dao predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić izjavom da će „biti kandidat opozicije ako nema boljeg kandidata“.

Dragan Đilas je vrlo brzo reagovao tvrdnjom da „ima boljih kandidata“, ali je ostalo nepoznato ko bi to mogao biti. Navodi se da ostatak opozicije kandidata traži među poznatim ličnostima, ali je najverovatnije da bi se opozicija podelila i oko konkretnih imena.

„Mislim da će se tu sve svesti na nekoliko imena, i da će svaka grupacija želeti da ima svog kandidata. Pre svega – ako ne dođe do neke značajnije promene – zbog toga što opozicija na predsedničkim izborima nema posebne šanse. Stranke će to više videti kao priliku za dalje profilisanje, a naročito ako budemo istovremeno imali predsedničke i parlamentarne izbore“, zaključuje politikolog Spasojević.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM

Reklama