Opomene Srbiji nisu od pomoći | Izbor iz štampe | DW | 21.12.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Opomene Srbiji nisu od pomoći

„Evropa je postala prostor mira, jer male i velike države mogu da razgovaraju na istom nivou i da jedne druge smatraju jednako vrednim. Zajedništvo je proisteklo iz toga, a ne iz nemačkog bića.“

Angela Merkel prilikom posete Beogradu u avgustu 2011.

Angela Merkel prilikom posete Beogradu u avgustu 2011.

Poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Kosovu nije ostala bez odjeka u nemačkoj štampi, tako da i danas ima komentara, kao na primer, u listu Noje Vestfeliše (Bilefeld): „Opomene nemačke kancelarke Angele Merkel srpskoj vladi da prihvati nezavisnost Kosova i prekine da pruža podršku Srbima na severu zemlje, prema nemačkoj interpretaciji međunarodnog prava možda jesu korektne, ali nisu od pomoći. Nemačke pouke u Srbiji ne nailaze na dobar prijem. To je još jedno od nasleđa novije istorije. Merkelova bi trebalo da se čuva vođenja evropske politike bez osvrtanja na teret prošlosti. Evropa je postala prostor mira, jer male i velike države mogu da razgovaraju na istom nivou i da jedne druge smatraju jednako vrednim. Zajedništvo je proisteklo iz toga, a ne iz nemačkog bića.“

Kamere u taksi-vozilima?

Flash-Galerie Berlin: Taxis in der Warteschlange

Iskustvo u Bremenu je pokazalo da one i te kako utiču na smanjenje broja napada na taksiste. Sada su se javile dileme među aktivistima za zaštitu podataka o ličnosti, i rasplamsale diskusije o tome ima li svako pravo da snima svakog – i kada se to može dozvoliti.

List Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) smatra da „iako se 2007. broj napada na taksiste smanjio, njih ipak i dalje svakodnevno beležimo. Vozači često bivaju povređeni, a jedan ili dvojica godišnje izgube život u napadima. Drugim rečima: taksisti žive opasno. Razumljivo je da njihovo udruženje odavno traži da se u taksi-vozila uvede video-nadzor. Uostalom, njega ionako trpimo u sredstvima javnog prevoza, na benzinskim pumpama i u bankama. Iskustvo taksista iz Bremena je pokazalo da kamere u njihovim vozilima zaista odvraćaju napadače od zlih namera. Otkako je ta mera – pre tri godine – uvedena, broj napada na taksiste u tom gradu je radikalno opao, dok se broj rasvetljenih slučajeva povećao. I anketa među putnicima je pokazala da oni uglavnom imaju razumevanje za tehniku nadzora. I pored toga, aktivisti za zaštitu podataka iznose ispravne primedbe. Što više video-snimaka, fotografija i podataka ostaje u memoriji, veži je i rizik od njihove zloupotrebe. Sve i ako se snimci brišu u veoma kratkom roku, mogu da nastanu pukotine kroz koje podaci cure – u pogrešne ruke. Kome je prijatno da ga u taksiju snimaju dok pretura po svojoj torbi? O intimnijim motivima poput poljupca da i ne govorimo. Dobar kompromis bi bio da se odmah po ulasku u vozilo napravi jedna fotografija gosta. U opasnosti, taksistima pomaže i dugme za nečujni alarm.“

Nemci se ne plaše krize?

Pred Božić, Nemci kupuju kao da finansijske krize nije bilo, niti će je biti. I to je poslužilo kao povod za novinske komentare.

Još jednom Noje osnabriker cajtung: „Gde li je ostao strah Nemaca? Nemačka duša je u inostranstvu dugo važila kao primer preterane melanholije zbog propasti sveta, kao toliko ranjiva da je pomenuti strah ušao čak i u engleski jezik kao pojam: German Angst. Ali, od početka finansijske krize od tog straha nema ni traga. Stručnjaci za privredu nas svakodnevno obasipaju izrazima kao što su recesija, hiperinflacija, raspad evro-zone, reforma valute… ali, potrošači nisu dali da im to uoči Božića pokvari raspoloženje. Sličnu opuštenost demonstriraju i nemačka preduzeća koja sa zapanjujućim optimizmom dočekuju 2012. godinu. Da li je taj optimizam opravdan? Ili je nova nemačka opuštenost rezultat fatalizma: ako je sudbina već neizbežna, zašto ne propasti uz trube i talambase, poput orkestra na legendarnom Titaniku? – Ne: nemačka privreda je jaka. Svetska tržišta su se smežurala, ali ova zemlja ima potencijal da se odbrani od negativnih posledica krize po tržište rada i same firme. Za razliku od bankrot-država poput Grčke, Španije ili Portugalije, Nemačka ima konkurentnu industriju i mnogo stručnjaka koji su uspešno prošli i kroz druge krize…“

Šoping iako je kriza

Šoping iako je kriza

Hajlbroner štime (Hajlbron) smatra da „nema razloga za melanholiju i jadikovke. Osim ako dužnička kriza ne eskalira do mere kada više neće moći da se kontroliše. Jer, niko ne zna šta bi se u tom slučaju zaista desilo. Ankete o konjunkturi su zapravo samo snimak trenutnog preseka raspoloženja – u ovom slučaju optimističnog. A to je znak da su ljudi oguglali na stalne strašne vesti o evru.“

Berlinski dnevnik Berliner morgenpost podseća da su osnivači zajedničke valute – francuski predsednik Fransoa Miteran i nemački kancelar Helmut Kol – želeli da nepovratno ujedine Evropu. Danas je evro u opasnosti da postane žrtva sopstvenih protivrečnosti i disfunkcionalnih država. Aktuelna strukturna kriza je položena još u kolevku evra. Fuzija valute je jednako teška kao i ujedinjenje država. Valuta je autentični izraz onoga što je narod nekada bio i što želi da bude. Ona nosi u sebi sećanje na stara dobra vremena i strah od loših novih vremena. Evro ima gotovo nemoguću misiju…“

Landescajtung (Lineburg) piše: „Anketa kojom se pokazao optimizam Nemaca u vremenu finansijske krize sprovedena je u oko 7000 preduzeća u svim branšama. Ovde se dakle radi i realnoj privredi a ne o histeriji. Ali, uspeh privrede povećava razmak ka većini drugih zemalja. Nemačke sposobnosti pravdaju i nemačke zahteve kada je reč o političkim i finansijskim odlukama, što u inostranstvu, pre svega u Velikoj Britaniji, nailazi na otpor. Tamo se već govori o novom nemačkom kolonijalizmu. Pri tome je stvar jednostavno: onaj ko mnogo plaća, ima pravo i da mnogo toga određuje.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković