Opasno je odreći se islama | Politika | DW | 06.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Nemačka

Opasno je odreći se islama

Ubistvo jedne Avganistanke koja se krstila, tumači se kao "usamljen slučaj" nasilja muslimanskih izbeglica nad onima koji su se odrekli islama. Ali takvih "usamljenih slučajeva" ima - previše.

Majka četvoro dece iz Avganistana je imala 38 godina i od 2011. je živela u Nemačkoj. Naravno da je bila muslimanka, ali pre više godina prihvatila je hrišćansku veru i angažovala se u pomoći izbeglicama u svojoj evangeličkoj crkvenoj zajednici u Prienu u Bavarskoj. A onda, na iznenađenje svih koji su je znali: jedan 29-godišnji zemljak, takođe izbeglica, ubio ju je nožem na ulici, pred očima njene dece.

Naravno da je to odmah bilo izuzetno osetljivo pitanje pa je i policija bila veoma oprezna u izjavama: objavili su da je ubica bio "psihički labilan" i da je na terapiji. Na jasno pitanje: da li je motiv bio verske prirode - jer  za muslimane je odricanje od vere najteži greh, bavarska policija je samo saopštila da je to "moguće". Jer ubica je bio poznat kao "veliki vernik".

Uplašeni i muslimani

Dok istraga u ovom slučaju još traje, prošle sedmice je žrtva sahranjena  - po hrišćanskim običajama (na naslovnoj fotografiji). Evangelički župnik Karl-Friedrih Vakerbart je na saharni rekao da su mu dolazili muslimani da bi mu se izvinli za taj zločin. Izrazili su i nadu da to sada neće biti povod za netrpeljivost prema svim muslimanima - mada hodže u njihovim domovinama možda i propovedaju drugačije, muslimani u Nemačkoj neće pretiti smrću onima koji žele da pređu u hrišćanstvo.

Deutschland Prien - Trauer um die erstochene Mutter aus Afghanistan (picture-alliance/dpa/F. Eckl)

Mesto u Bavarskoj gde je nožem izbodena Avganistanka zbog toga što je konvertirala u hrišćanstvo

Međutim, još od 2015. nižu se izveštaji o hrišćanima izbeglicama koji su izloženi verbalnim i telesnim napadima. Mada je sada u prihvatnim centrima manje izbeglica, pa je i manje napetosti, konvertiti među azilantima još uvek doživljavaju neprijatne situacije. Na primer: na zidu u kupatilu ujutro zatekne natpis "vreme je da se pobiju nevernici" ili im se onemogući pristup zajedničkim prostorijama jer su "nečisti". Puštaju im se glasni snimci muslimanske molitve, i kritikuju ako im žene ne nose marame ili "još gore", ako nose lančić s krstićem. Ima i slučajeva fizičkih napada, ali su češće pretnje.

Nema ih - ili se ćuti?

U Hanoveru u centru za pomoć izbeglicama iz Irana, poznat je slučaj jednog mladića koji je u školi bio toliko zlostavljan da je morao da se ispiše. Evangelički župnik iz Berlina, Gotfrid Martens kaže da takve osobe, čak i kad podnesu prijavu, "ne uzimaju ozbiljno". Predsednik nemačke katoličke Biskupske konferencije Rajnhard Marks i predsednik veća Evangeličke crkve Nemačke Hajnrih Bedform-Strom su još prošle godine upozorili da među izbeglicama ima zastrašivanja i nasilja protiv hrišćana. Velike crkve te slučajeve "shvataju veoma ozbiljno", ali i one govore samo o pojedinačnim "slučajevima", dok se prave razmere ovoga zapravo ne znaju.

Hrišćanska organizacija "Open Doors" već dugo tvrdi da nije reč o "usamljenim slučajevima". Ova organizacija inače pomaže u zemljama gde je opasno biti hrišćanin i nisu očekivali da će morati da se bave i Nemačkom. Prošle godine je predstavila rezultate najopsežnijeg ispitivanja među izbeglicama.

Rezultat je porazan: 56 odsto upitanih tvrdi da su već bili telesno napadnuti, 83 odsto tvrdi da su više puta bili napadnuti na različite načine, prenosi Ado Greve iz "Open Doors". Organizaciji je prigovoreno da njihovi rezultati počivaju "samo na 750 razgovora" a Greve odgovara: "Pa koliko slučajeva treba pa da to više ne budu 'usamljeni slučajevi'? Više od 500? Više od 1.000? To je nepotrebna i povrh toga ponižavajuća rasprava. Svaki slučaj je jedan previše."

Organizacija "Open Doors" je ispitala hrišćane uglavnom iz Irana (304 ispitanika), Sirije (263) i Avganistana (63). Napadači su bili zemljaci i pripadnici drugih etničkih grupa. Ali ono što je najgore, ni u jednom slučaju  nije donesena presuda.

A povrh toga, ni u politici niti u smeštajima za izbeglice ne postoji volja da se utvrdi činjenično stanje. Nije čak ni odlučujuće koliko nasilja je stvarno bilo: već i pretnja smrću je strašna. Jer u zemljama iz kojih potiču i počinitelji i žrtve, dobro se zna da se tako nešto ne govori tek tako.

Reklama