„Opasni stranci“ | Evropa | DW | 05.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Opasni stranci“

U Nemačkoj se često govori o mladim počiniocima krivičnih dela koji su poreklom iz inostranstva. Rezultati jedne analize upozoravaju da se na taj način stigmatizuju čitave etničke grupe.

Skoro svakog dana se u policijskim izveštajima može pročitati: „Traži se mladić južnjačkih crta lica.“ Vesti poput ove vode stvaranju predrasuda o čitavim etničkim grupama. Jedna analiza Kristijana Valburga, stručnjaka za kriminalistiku sa Univerziteta u Minsteru, pokazuje da se na osnovu toga olako zaključuje da mladi imigranti čine više krivičnih dela nego mladi koji nemaju strano poreklo.

„Besmislena je tvrdnja da su neki mladi zbog svog stranog porekla ili zbog pripadnosti određenoj religijskoj zajednici spremniji na nasilje od svojih vršnjaka“, tvrdi Valburg. „Mnogo toga zavisi od uslova života u kojima mladi žive.“ Doduše, ne može se paušalno reći da nema razlike između mladih kriminalaca koji imaju imigrantsku pozadinu i onih koji nemaju, ali neke Valburgove studije ipak pokazuju da te razlike nisu toliko velike.

Teško je doći do uopštenih zaključaka

Kristijan Valberg prikupio je i analizirao podatke iz brojnih studija objavljenih proteklih godina. Podaci iz tih studija se u pojedinim slučajevima međusobno potiru, stoga je teško doći do jasnih zaključaka o kriminalitetu među omladinom. Statistike u svakom slučaju govore o većem broju osumnjičenih za krivična dela među mladima s imigrantskom pozadinom, posebno za krivična dela nasilja.

Jugendgewalt Symbolbild

Spremnost na nasilje najviše zavisi od uslovima u kojima neko odrasta

Nemačko Odeljenje za kriminal registrovalo je tokom protekle godine da je na svakih 100.000 mladih Nemaca, njih 5.200 prijavljeno zbog nasilja. Među mladima stranog porekla ta kvota je dvostruko veća. Valburg za to ima i objašnjenje: „Razlog za toliku razliku je delimično u tome što je spremnost da se podnese krivična prijava zbog neke konfliktne situacije mnogo veća ako počinilac pripada nekoj drugoj etničkoj grupi.“

Ekspert za medije Frank Švab sa Univerziteta u Marburgu objašnjava zašto je to tako: „To je u ljudskoj prirodi. Volimo ono što nam je blisko. Ono što nam je strano, tendenciozno posmatramo kao opasnost.“ Zbog toga bi se do preciznijih podataka o broju nasilnih obračuna moglo doći ako bi se uradila anketa među mladima s pitanjem da li su nekada počinili krivično delo, tvrdi Valburg.

U tom slučaju, stvari izgledaju potpuno drugačije, barem kad su u pitanju dela sitnog kriminala kao što su oštećenja imovine ili krađa. Mladi s imigrantskom pozadinom su umešani u više dela gde je došlo do nasilja. Jedan od razloga za to je što druga generacija imigranata često odrasta u lošijim uslovima od svojih vršnjaka. To povećava verovatnoću da oni budu umešani u dela nasilja – bez obzira na nemačko ili strano poreklo.

„Kako raste nečije učešće u sistemu obrazovanja, tako opada njegova spremnost da učestvuje u delima nasilja. To se posebno vidi kod građana turskog porekla u drugoj ili trećoj generaciji useljenika“, kaže Valburg.

Teško je doći do istine

Ne može se sa sigurnošću reći ni to da li su anketirane mlade osobe govorile istinu. Mladi koji pripadaju manjinama su mnogo uzdržaniji kada daju informacije o počinjenim krivičnim delima. Zbog toga su ankete često anonimne. Rezultati Valburgove analize pokazuju da su, u svakom slučaju, razlike između imigranata i mladih Nemaca u počinjenim delima vrlo male, barem kada se radi o sitnom kriminalu.

Symbolbild Jugendgewalt

Mediji često prenose iskrivljenu sliku

Zbog čega je u javnosti onda prisutna slika o opasnim strancima? Frank Švab veruje da mnogi Nemci putem medija dobijaju pogrešnu sliku o počiniocima krivičnih dela s imigrantskom pozadinom. Prvenstveno kod privatnih medija važi deviza da je „samo loša vest – dobra vest“.

„Bitne su samo kvote gledanosti. U tu svrhu se odlično uklapaju vesti u kojima su povezani kriminal i opasni stranci“, tvrdi Švab: „Ljudi su skloni stvaranju pojednostavljenih slika koje se lako pamte. Naša podsvest u tom slučaju uvek stvara loš osećaj kad je reč o imigrantima.“ Negativno izveštavanje stoga pojačava prirodni negativan osećaj prema onome što je strano.

Broj počinilaca u stalnom opadanju

Statistike, pri tome, beleže stalno opadanje broja mladih kriminalaca, kako među imigrantima, tako i među Nemcima. Kad je reč o mladima stranog porekla, prošle godine je policija među njima imala 10.000 manje osumnjičenih za kriminal nego tokom 2005. godine.

Kristijan Valburg smatra da je najvažnije sledeće: „Kriminal među omladinom nije u vezi s poreklom. Ne sme se paušalno na osnovu nekih statističkih podataka izvlačiti zaključak o celim etničkim grupama. Kategorizacija nekoga samo na osnovu njegovog etničkog porekla je negativan pečat koji osobama koje su time pogođene donosi bolan osećaj odbačenosti.“