Opasne igre ekstremista oko Vojvodine | Politika | DW | 28.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Opasne igre ekstremista oko Vojvodine

Učestali su zahtevi za ukidanjem Autonomne Pokrajine Vojvodine, kao i oni suprotni, za uspostavljanjem Vojvodine republike unutar „Savezne republike Srbije“.

Novi Sad je jutros osvanuo oblepljen plakatima na kojima je pisalo „Vojvodina republika – Živela slobodna Vojvodina“, a koje je potpisala Vojvođanska partija. Plakati su mahom prelepljeni preko plakata stranke Treća Srbija, koja se inače zalaže za ukidanje Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ni jedna ni druga stranka nisu parlamentarne, ni na državnom niti na pokrajinskom nivou. Ipak, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, smatra da nije reč o „šačici“ bezopasnih ekstremista.

„Ovo sada mi liči na zidanje krize, gde imamo akciju i reakciju i neadekvatno reagovanje državnih organa i izjašnjavanje dominantnih političkih snaga u Srbiji i u Vojvodini. Ovo treba što pre zaustaviti, da ne bi došlo do neželjenih razmera, a već ostavlja teške posledice, s tendencijom da budu još teže. To je u dobroj meri posledica nedefinisane relacije Beograd-Novi Sad. Najavljivan je politički dijalog, ali njega još uvek nema pa umesto njega imamo ovo što se dešava i što jako nije dobro za opštu situaciju, ne samo u Vojvodini već u Srbiji u celini. Kao da nije dovoljno što imamo već duže vremena krizu u Sandžaku, pa u novije vreme zaoštravanje situacije na jugu Srbije... Iole odgovorna država bi se trudila da se ne proizvode nova krizna žarišta već naprotiv da se saniraju postojeća a da se stane u kraj onome što je u začetku i što još može da se zaustavi a ne da izazove teže posledice“, kaže Popov Dojče vele.

Akcija i reakcija

Politikolog Miroslav Samardžić za Dojče vele kaže da su ovakva dešavanja zapravo potpuno očekivana. „Teška ekonomska, politička i društvena klima stvara strukturne pretpostavke za rast ekstremizma. Prema tome, može se očekivati da ekstremizam u budućnosti raste, a da uticaj ovakvih partija takođe raste sa margina prema glavnom toku političkih zbivanja. U situaciji vučje borbe za opstanak, nema tolerancije. Opšta ekonomska i socijalna kriza, nestabilan politički sistem destabilizuju odnose u Srbiji“, ocenjuje Samardžić.

Aleksandar Popov poručuje da sve što pre treba da se vrati u normalne kanale političkog dijaloga, da bi tenzije splasnule. „To često deluje po sistemu akcije i reakcije tako da ima sigurno Vojvođana koji su nezadovoljni ovakvom situacijom i opštim osiromašenjem Vojvodine ali i njenim nipodaštavanjem i učestalim zahtevima za ukidanje autonomije Vojvodine. Tako da to sve može izazvati i neke vrste ispada koji idu u drugom pravcu, u pravcu zahteva za Vojvodinom republikom. Najbolje je da se sve vrati u normalne kanale političkog dijaloga, da ne bi stvari otišle predaleko u jednom ili u drugom pravcu, već da se nađe prava mera stvari“, navodi Popov.

Kriza je kriva za sve

Miroslav Samardžić kaže da nikoga ne treba da čudi činjenica da u etnički većinski srpskoj Vojvodini dolazi do konfrontacija ne na etničkoj, već na političkoj ravni: „To je kao što je danas u Hrvatskoj: kada više nisu Srbi krivi za sve, onda počinju unutrašnji sukobi. Kako jedna nacija počinje da dominira, tako konfrontacija sa manjinom slabi a unutrašnji rascepi jačaju. Za sve što se dešava u Srbiji, kriv je onaj koji ima vlast. I to ne samo onaj koji je ima sad, nego i onaj ko ju je imao i ranije. Ne vredi, kada je stopa nezaposlenosti tolika kolika je, ljudi će se odavati raznim vrstama patologije. Neko će da se drogira, neko će da se napija, a neko će da se tuče...“, ocenjuje Samardžić.

Autor: Dinko Gruhonjić; Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković