„Opasna igra Zagreba sa BiH” | Izbor iz štampe | DW | 14.11.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Prenosimo

„Opasna igra Zagreba sa BiH”

Hrvatska, isto kao i Srbija, teži teritorijalnoj podeli Bosne i Hercegovine, piše za berlinski „Tagescajtung“ dugogodišnji dopisnik iz jugoistočne Evrope Erih Ratfelder, koji poslednjih godina živi u Sarajevu i Splitu.

Hrvati u Bosni i Hercegovini imaju u susednoj Hrvatskoj važne zagovornike. I premijer Andrej Plenković i predsednica Kolinda Grabar Kitarović mesecima pokušavaju, naročito u Briselu, da u centar diskusije stave „potlačene Hrvate“. Prema njihovim rečima, Hrvati u BiH nemaju ista prava kao drugi konstitutivni narodi. Oni moraju da se bore za očuvanje svog identiteta, a izborni sistem ih pri tome dovodi u veoma nepovoljan položaj.

Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) – vladajuća stranka u Hrvatskoj, a pre svega njen ogranak u BiH – glasno traži reviziju izbornog zakona. Ustavni sud im je 2017. čak i dao pravo. Međutim, ta presuda je u suprotnosti s poimanjem prava Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. HDZ smatra da je u nepovoljnom položaju, jer u Federaciji BiH svi građani – dakle i Bošnjaci – smeju da biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH. S obzirom na to da je na taj način u Predsedništvo BiH izabran Željko Komšić, Hrvat levo-liberalne orijentacije, glavni kandidat nacionalističke desnice Dragan Čović ostao je praznih ruku.

To je ponukalo vladu, ali i predsednicu susedne države Hrvatske, da krenu u diplomatsku ofanzivu. U to spada i dovođenje u pitanje postojanje Bosne i Hercegovine. Konzervativni i desno-radikalni političari u Hrvatskoj i BiH sve otvorenije traže „treći entitet“. Pored Republike Srpske, kojom vladaju Srbi, sada bi, prema mišljenju Hrvata, trebalo podeliti i Federaciju BiH. Teritorije na kojima dominiraju Hrvati trebalo bi, prema njihovom mišljenju, odvojiti i formirati entitet „Herceg-Bosnu“.

Erich Rathfelder

Erih Ratfelder, dopisnik „Tagescajtunga“ iz regiona jugoistočne Evrope

Paradržava „Herceg-Bosna" postojala je još za vreme rata, od 1992. do 1994. Tadašnje rukovodstvo pod ultradesničarskim predsednikom Matom Bobanom, želelo je da, kao i Radovan Karadžić sa srpske strane, podeli BiH. I Hrvati su tada počeli da sprovode etničko čišćenje, zbog čega je njihovo celokupno rukovodstvo osuđeno u Hagu na dugogodišnje zatvorske kazne.

Hrvatska, isto kao i Srbija, a kako se mnogi pribojavaju, teži teritorijalnoj podeli BiH. Prema rečima pisca, režisera i socijaldemokrate iz Sarajeva Gradimira Gojera, koji se, kao i Željko Komšić, svrstava u Hrvate, HDZ se sve više razvija u nazadnu, desno-radikalnu snagu. Ta partija pokušava da rehabilituje ne samo zločine proteklog rata već i zločine hrvatskih fašista – ustaša iz Drugog svetskog rata.

Hrvatska desnica je osokoljena, jer status Hrvatske kao članice EU može da koristi kako bi podržala nacionalističke snage u BiH. Ali i zato što može da računa s podrškom Mađarske i Poljske.

„Nakon uspeha na Svetskom prvenstvu u fudbalu, deci je dozvoljeno da u ustaškim uniformama javno koriste ustaški pozdrav ’Za dom spremni’. Sportski uspeh koristi se za ’ustašizaciju’ društva“, kaže Gojer i dodaje da se mladi odgajaju da mrze druge.

Na posljednjim izborima, 7. oktobra, levo orijentisane, nenacionalističke partije u bošnjačkim i etnički mešanim sredinama, ostvarile su prevlast. Tako je antinacionalistička „Naša stranka“ na užem području Sarajeva sada najjača politička partija.

Zato je hrvatskim nacionalistima postalo teže da sprovode svoju politiku koja za cilj ima podelu stanovništva, nadaju se u diplomatskim krugovima u Sarajevu.

Autor teksta, Erih Ratfelder, dugogodišnji je dopisnik lista „Tagescajtung“ iz Berlina sa područja jugoistočne Evrope. Studirao je istoriju, političke nauke i filozofiju na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu i na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Nakon zabrane ulaska u DDR i zemlje bivšeg Varšavskog pakta, 1987. je počeo da izveštava sa Balkana, između ostalog i o ratovima u Sloveniji i Hrvatskoj, a potom i o ratu u BiH. Godine 1997. pratio je događaje na Kosovu, a 1998. ga je vlada u Srbiji proglasila nepoželjnom osobom, nakon čega je morao da napusti Kosovo. Nakon rata na Kosovu, ta zabrana je ukinuta. Ratfelder živi i radi kao slobodni novinar u Sarajevu i Splitu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM