Opada podrška sankcijama protiv Rusije

Ogorčenje unutar Evropske unije je veliko: Rusija je vojno sve prisutnija na istoku Ukrajine. Sve ponude vladi u Moskvi omogućile su najviše kratku pauzu u okršajima ili par toplih reči ruskog predsednika Vladimira Putina. Rusko vojno napredovanje delimično je teklo paralelno s pregovorima. Za države Unije ne dolazi u obzir da se ukrajinskoj armiji pomogne ni vojnom intervencijom, niti isporukama oružja.

Zato se nameravalo da se nastavi sa pooštravanjem sankcija Rusiji. Već sada je Evropska unija dosegla treći stepen sankcija koje se ne tiču samo pojedinih osoba i firmi, već pogađaju čitave privredne grane. Pogođene su finansijske institucije, industrija oružja i druge važne tehničke branše. Rusija je na to odgovorila embargom na uvoz namirnica iz Evropske unije, što je veoma pogodilo pojedine države-članice.

Francuska ratne brodove može da isporuči kasnije

Evropske firme i sindikati su dosadašnju politiku sankcija sprovodile, manje-više protiv svoje volje. Međutim, što se više bliži trenutak odluke o novim kaznenim merama, tako raste i otpor. U svakom slučaju, Francuska je za sada zaustavila isporuku dva ratna broda (nosača helikoptera) Rusiji. Brodovi se grade u jednom francuskom brodogradilištu, a prvi je trebalo da bude isporučen početkom oktobra. Iako je Evropska unija takve isporuke oružja Moskvi stopirala još u julu, lideri zemalja-članica popustili su pod pritiskom Francuske i pristali na to da se realizuju već dogovorene narudžbine.

Radi se o poslu vrednom više od milijardu evra koji je neophodan poljuljanoj francuskoj industriji. Ipak, čuli su se i žestoki protesti. Neki poslanici Evropskog parlamenta zalagali su se za očajnički predlog – da EU otkupi od Francuske te brodove, kako to efikasno ofanzivno oruđe ne bi bilo isporučeno Rusiji.

Vlada u Parizu sada je ipak popustila. Predsednik Fransoa Oland je izjavio: „Nisu ispunjeni preduslovi za isporuku. Sadašnje ruske akcije usmerene su protiv osnovnih interesa evropske bezbednosti.“ Oland ipak nije isključio mogućnost da brodovi budu isporučeni naknadno. To bi bilo moguće bez obzira na sankcije, ali bi, politički gledano, bilo veoma dvosmisleno.

Zavisnost od ruskog gasa

Otpor novim sankcijama sada stiže i iz Austrije, Češke i Slovačke. Brojne slovačke banke veoma su angažovane na tržištu Rusije. Češka strahuje za izvozne poslove svoje mašinske industrije. Razlog za to je što je u toj industriji teško povući crtu između mašina i proizvoda koji se koriste u vojne i onih koje se koriste u civilne svrhe. Kod Slovačke se tu, na primer, radi i o čeličnim cevima koje bi ta zemlja i dalje rado da prodaje Moskvi. Ta zemlja trpi i posledice zbog ruskog embarga na uvoz voća.

Poljska je možda i više od Slovačke pogođena ruskim embargom na uvoz namirnica, ali ćutke prihvata smanjenje obima poslova. Ona spada u red zemalja Evropske unije koje su zauzele posebno oštar stav prema Moskvi, zbog toga što se vrlo dobro seća vremena sovjetske okupacije. Pojedine države Unije imaju još jedan problem: Finska i baltičke države su skoro u potpunosti zavisne od ruskih isporuka gasa i bile bi direktno pogođene ako vlada u Moskvi u znak odmazde zatvori ventile na gasovodima.

Stranka levih izražava razumevanje za Putina

Otpor novim sankcijama u ovom trenutku stiže i iz Evropskog parlamenta, čak i iz njegovog samog vrha. Predsednik parlamenta Martin Šulc u intervjuu za list Hanoferšen algemajne cajtung nije se direktno suprotstavio sankcijama, ali naglašava da se „naročito u kriznim vremenima dijalog s Moskvom ne sme prekinuti“. Sankcije koje su sada na snazi u dobroj meri već pogađaju Rusiju. U ovom trenutku prvenstveno se mora „izbeći eskalacija“, smatra Šulc. Očigledno je da bi on još pričekao sa usvajanjem novih sankcija.

Socijaldemokrata Knut Flekenštajn savetuje evropskim vladama da se nove sankcije usvajaju „samo nakon temeljne procene napretka u smeru političkog rešenja krize“. Putinovom mirovnom planu se „mora pružiti šansa“.

Poslanici Stranke levih u Evropskom parlamentu jasno se protivi sankcijama. Ne samo to, oni smatraju da je reč o zaveri protiv Putina. Njihova spoljnopolitička portparolka Sabine Lezing smatra da nije Putin taj koji „vitla sabljom“, već EU i NATO: „Putin se sistematski stilizuje kao hladnokrvni i slave žedan čudak. Demonizacija političkih protivnika je poznato sredstvo medijske manipulacije.“

Problem Evropske unije je i to što se odluke donose jednoglasno. Dovoljno je da samo jedna od 28 članica kaže „ne“ novim sankcijama, pa da one padnu u vodu. Prepreke za njihovo pooštravanje su tako veoma visoke. Evropska unija ipak želi da pokaže odlučnost i jedinstvo – barem u javnosti. Zato bi rezultat moglo da bude samo blago pritezanje sankcija i to na takav način da to „ne zaboli previše“ i same države Evropske unije. Na taj način one bi vrlo malo pogodile i samu Rusiju.