Oni se usuđuju da “visoko lete”

U Apuliji se finansijska kriza ne može uočiti na prvi pogled. Krije se iza zidova starih gradskih zgrada, uskih, ali lepih ulica, odakle se nadovezuje luka sa brojnih čamcima za ribarenje. Nezadovoljstvo se ovde oseća uglavnom kada se igra fudbal i gubi od protivničkog tima. Čak su i grafiti na ulicama više ljubavnog, nego buntovničkog karaktera.

Ekonomska kriza u Italiji očigledno ne inspiriše građane, koji je najviše i osećaju, da izađu na ulice. A i zašto bi? Posledice krize nisu ništa novo za ljude koji žive u ovom kraju, dakle na jugu Italije (Mecorđiorno). Ona se poslednjih godina, zapravo, samo dodatno proširila.

Naime, južni deo ovog kraja već decenijama kaska za severnim. Smatra se najugroženijim i najslabije razvijenim regionom na Zapadu Evrope. Jer je više od 40 odsto ljudi ispod 25 godina nezaposleno.

Anđelo Petrosilo (30) i Lučijano Belviso (29) znaju se još iz školskih dana. Obojica dolaze iz Apulije. Nisu želeli da napuste rodni kraju. U pomorskom gradiću Monopoli, osnovali su pre dve godine malu firmu. Iako su na početku mnogi ismevali njihovu poslovnu ideju, okolnosti su se promenile.

“Još dok smo bili mali, govorili su nam, kako ćemo jednog dana morati na napustimo ovaj jug, ako želimo da uradimo nešto u životu”, priča Anđelo Petrosilo.

Karijera ili porodica?

Velika većina je to i učinila. Mnogi prijatelji Anđela i Lučijana otišli su iz Apulije. Čak su i njih dvojica studirali u drugom kraju Italije. Anđelo je u Pizi završio prava, a Lučijano je zvanje inženjera u avio-saobraćaju stekao u Turinu. I što je još zanimljivije diplomirali su u inostranstvu: Švajcarskoj, Rusiji i Francuskoj.

Sa diplomama u rukama, vratili su se u rodnu Apuliju. Imali su mogućnost da započnu “bolji život” u nekom drugom kraju sveta, ali to nije bio njihov san. Većina visokoobrazovanih mladih Italijana bi postupila drugačije.

U početku su u Apuliju dolazili na kratko, kako bi obišli porodicu i prijatelje. A onda se dogodilo nemoguće. Godine 2009. pobeđuju na takmičenju, koje im je osiguralo osnivački kapital. Jedini uslov bio je da proizvodnja ultra lakih aviona od karbona bude smeštena u Apuliji.

“Mi smo zapravo tada tragali za korisnim informacijama i savetima, kako bismo započeli proizvodnju”, kaže Anđelo. “Na kraju cele priče, imali smo investitora koji je bio spreman da uloži milion evra u naš posao.”

Anđelo i Lučijano od tada vode firmu, koja u međuvremenu zapošljava 40 ljudi. “Morate se usuditi da razmišljate veliko”, tvrdi Lučijano i dodaje: “A to je ono najčešće što mladima u Italiji nedostaje.”