Oland će shvatiti da štednja nema alternativu

Francuska je donela odluku, ali na evropskom nivou neće biti nekih većih promena. Socijalista Fransoa Oland je najavio da želi nove pregovore oko fiskalnog pakta i napuštanje kursa štednje, za koji se odlučio sada već bivši dvojac „Merkozi“, kako su mediji nazivali nemačku kancelarku Merkel i dosadašnjeg francuskog predsednika Sarkozija. No, za konsolidaciju budžeta smanjenjem izdataka nema realne alternative. To će Oland shvatiti za nekoliko sedmica. On će zatražiti Pakt rasta kao dopunu fiskalnom paktu, ali više od toga ne. Ovaj ustupak su kancelarka Merkel, predsednik Evropske centralne banke Dragi i šef evrzone Junker već pripremili. Oland treba da sačuva obraz, bez da fiskalni pakt, koji je u nekim zemljama već ratificiran, dođe u opasnost.

Svi u EU su za privredni rast. Stoga se to još jedanput može uneti u sporazum i efikasno razglasiti putem medija. Tim savetnika novog francuskog predsednika sve je već dogovorio sa predstavnicima nemačke vlade. Oland ne želi dolazak na funkciju predsednika da započne svađom sa Berlinom. Dobra saradnja Berlina i Pariza je neophodna za EU, nezavisno od ideoloških orjentacija nemačke i francuske vlade. Moguće je da za nekoliko meseci Merkel i Oland postanu duo pod nazivom „Merkoland“. To neće biti brak iz ljubavi već neminovnost, koju nameće politička situacija. Oni će se sigurno dobro slagati, jer mirna narav Olanda je mnogo bliža karakteru Angele Merkel od impulsivne naravi Nikole Sarkozija. Francuska i Nemačka ostaće motor EU, iako je na početku bila trzavica.

Fransoa Oland neće imati mnogo prostora da održi svoja izborna obećanja. Neće moći da izbegne reformu penzionog sistema, niti smanjenje predimenzioniranog birokratskog aparata u državnom sektoru. Planirani porez za bogate neće mu puno pomoći. Nezaposlenost u Francuskoj je velika i birači će njegov uspeh meriti zaslugama u otvaranju radnih mesta. Oland će morati da shvati da se EU ne sme uvesti u novi vrtlog krize. Ukoliko se Francuska zatrese, onda će nastojanja za konsolidacijom u Portugaliji, Španiji, Italiji i drugim kriznim zemljama popustiti. A to bi imalo fatalne posledice za evro. Ukoliko Francuska zapadne dublje u krizu, to bi bio kraj evra. Ukoliko Oland to ne shvati, šef evrozone Juncker će mu pomoći da to shvati. Jer kako je rekao, to će biti za dobrobit Evrope.

Komentar: Bernd Rigert
Odg. urednik: Nemanja Rujević